RTV Teorija i praksa

tako „Тће European”, novi naslov Roberta Maksvela, mora još da dokaže da li je njegova koncepcija održiva. Nulti primerak svojim očiglednim udaljavanjima od uzdignute ciljne grupe i skromnim sadržajem dopušta da se u to posumnja.

Tabela 2 EVROPSKO TRŽIŠTE LISTOVA

Tabela 2 pokazuje da su skandinavske zemlje nadmašile Veliku Britaniju, Dansku, Nemačku i Holandiju, koje su unutar EZ najbolje snabdevena tržišta novinama. Nasuprot tome, gustina listova u Irskoj i mediteranskim zemljama je mnogo manja. Tome je delimično uzrok razlika u životnom standardu, ali je, uglavnom, u vezi sa različitim klimatskim zonama i rasporedom dnevnih aktivnosti. 6 Dok su severne zemlje Evrope veoma zasićene đnevnim listovima, tj. porast ovde treba posmatrati marginalno, južni standardi bi trebalo tokom vremena da se približe prosečnim evropskim vrednoslima. Ovde se može očekivati snažan porast. To će svakako biti mnogostruko podstaknuto unošenjem kapilala i preduzeća unutar Zajednice. Najjasnija evropeizacija u oblasti dnevnih listova, do sada, počela je eksperimentom redakcijske kooperacije

6 Up.: Wedell G./Luyken G.M., Mcdia in Competition: Thc Fiiture of Print and Non-Print Media in 22 countries, Ilamburg/ Manchesler, Inter Media Centrum/European Institute for the Mcdia, 1986.

13

Zemlje Вгој dnevnih listova Dnevni tiraž Primeraka па 1 000 stanovnika Francuska 88 9.886.000 183 VeL Britanija 100 21,120.363 377 Nemačka 375 20,918.480 340 Belgija 36 2,180.238 222 Holandija 48 4,527.000 316 Italija 78 8,378.000 149 Danska 46 1,836.837 360 Grčka 129 1,320.608 136 Luksemburg 4 115.000 287 Irska 5 554.882 163 Španija 102 3,005.086 79 Portugalija 25 420.000 45 EZ ukupno: 1036 74 262 494 234 IZVOR: Bundesverband der Zeitungsverleger (BDZV), Erganzungen EIM.