RTV Teorija i praksa

kategorijalna značenja za publiku čija se socijalizacija odvija u drukčijem programskom kontekstu. Širina primene modela zasniva se na automatizmu, što proističe iz visokog stepena apstrahovanja sadržaja od interpretacije u dimenziji estetskih odlika i kulturno-umetničkog vrednovanja. Ipak, model nije sveden na forrou, pošto je ukorenjen u sadržinu komunkacije, koju čine odnosi strukturalnih elemenata i u kojima se organizuje njen opšti smisao, bez obzira na pojedinačna značenja konkretnih veza sižejnih događanja. U tom pogledu se čini pogodnim analizovati igranu programsku tvorevinu, možda, za decu, pojednostavljene fabule. Ali, primarno svojstvo igranog programa sastoji se u njegovim estetsko-umetničkim pretenzijama, ma koliko one bile određene elastičnim medijskim konceptom. Stoga ostaje pitanje da li je moguče razumeti komunikaciju igranog programa bez takvog vrednovanja, koje model ne implikuje, niti preuzima jer, pored njihove transpozicije u ravan medijskih obrazaca i izražajnosti, igrana televizijska tvorevina zadobija svoj status tek posredstvom određenih estetsko-umetničkih kriterija. No, bitna problematičnost modela ispoljava se u njegovoj instrumentalizaciji za kritiku programske prakse i međukulturalno upoređivanje sa stanovišta punoće i potpunosti komunikacije, kao i efektivnosti i procesualnosti socijalizacije. Zaključke iz empirijske evidencije istraživači često formulišu kao pretpostavke, sa puno ograda i opreznosti, što je pre izraz naučne ozbiljnosti nego stvarnih sumnji. Oni osećaju i uostalom eksplikuju granice svog mođela, čijim se prekoračenjem ove pretpostavke, u čiju moguću verifikaciju imaju poverenje, iskazuju samo kao nedovoljno potvrđene. Zahtev za daljom empirijskom evidencijom više je retorički, budući da umesto na eventualno opovrgavanje poziva na odlučnije potvrđivanje. Ocene strukturalnih i kategorijalnih vidova komunikacije u programskim delima imaju za nužno zaokruženje diskusiju o kulturnim odlikama koje, posredovanjem pojma „imanentnog kulturnog izbora” radi analoških interpretacija, povezuju obrasce

168