RTV Teorija i praksa

formatima slike ograničava slobodu davanja proizvedenih programa zemaljskim ili satelitskim kanalima, a činjenica da dva predajna sistema nisu kompatibilna još više komplikuje situaciju. 4. Moguće üblažavanje ovoga problema je u podršci razvoja sistema „kolor plus” koji bi trebalo da ostane potpuno kompatibilan sa postojećim PAL ili SECAM sistemima ali će prevazići osnovna ograničenja konvencionalnih kompozitnih sistema nudeći, u isto vreme, kao dodatak, mogućnost uvođenja formata slike 16:9. Ako bi se primenilo to rešenje na oba sistema, zemaljskom i satelitskom, to bi značilo napuštanje MAC porodice, odbacivanje svih Ijudskih i finansijskih investicija uloženih u razne razvoje ovog novog i svestranog emisionog formata, ali bi to takođe otežalo nastavak planirane evolucije sa 4:3 MAC na HD MAC. S druge strane, moguće rešenje da se MAC ostavi na satelitu i da se odabere „kolor plus” za zemaljski prenos, da bi dopustili da se ta vrsta difuzije takmiči na ravnoj nozi sa „širokim MAC”, širom otvara pitanje opreme za prijem. Šta bi trebalo jadni primalac da uradi? Da kupi 16:9 MAC prijemnik i da nastavi da gleda zemaljske prenose na svom postojećem PAL prijemniku, ali ko će onda primati poboljšani zemaljski prenos? Takođe je moguće da će gledalac da kupi „kolor plus” prijemnik i zanemari široke MAC (ili čak i standardne MAC) prenose, a mogao bi i da popričeka sve dok se novo čudovište, PAL/PAL plus MAC/široki MAC prebacivački prijemnik ne pojavi na tržištu i sasvim ga uništi. Naravno, treba proučiti sve ove mogućnosti u svetlu sveprisutnog pitanja koje stavlja u različitu perspektivu obrazloženje međurešenja: HDTV - kada? Ćak i kada uzmemo najkonzervativnije gleđište i prihvatimo radnu pretpostavku da će HDTV prenosi početi u Evropi negde između 2000. i 2005. godine, to nam ostavlja samo 10 - 15 godina da se opremimo, da uvedemo nov servis, i nateramo gledaoca da se i sam opremi sa najmanje tri različita prijemnika.

30