RTV Teorija i praksa

Đorđe Đurđević

KOLOPLETI GOVORA I ZVUKA (IV)

Као što sam činio i ranije - i u periodu od kraja oktobra do kraja decembra 1990. godine - najveću pažnju posvećivao sam radio-dramama i dokumentarnim emisijama u programima Radio Beograda. Postupao sam tako ne zato što smatram da neki drugi delovi radijskog programa ne zaslužuju stalnija i posebna interesovanja, nego stoga što me niko ne može razuveriti da, osim muzike u svim njenim oblicima, dokumentarno-informativne emisije i radio-drama ne čine suštastvo svakog iolc sadržajnijeg i svestranijeg programa bilo kojc radio-stanice čiji sc poslenici trude da udovolje i najprolivrcčnijim žcljama i potrebama slušalaca. Odavno je, naime, znano da su upravo dokumentarno-informalivne i radio-dramske emisije Radio Beograda poligoni na kojima se godinama i decenijama već uspcšno isprobavaju ncbrojcni kalibri radiofonskog izraza, od samosvojnog tumačcnja i direktnog prcnošenja stvarnosli, do slvaralačkih uzleta kada se rcčju i zvukom progovara o Ijudima kakvi su oni bili ili o svctu u komc živimo. Toj „ncumornoj plctisanki” i njcnom trajanju „mcdu javom i mcd snom” - dobrom, starom radiju - i prošlosl

65