RTV Teorija i praksa

prilagodljivosti monoloških i dijaloških kombinacija, jezičkih i glasovnih sprega u odnosu na studijske mikrofone i neograničene mogućnosti montaže. Izbor tema, likovi i sukobi, zapleti i raspleti, poštovanja i nadograđivanja specifičnih dramaturških pravila a i traganja za sve novijim radiofonskim iskazima nisu posustajala a nije se prenebregavalo ni nastojanje da se što je moguće osmišljenije eksperimentiše jedinjenjima reči i zvuka, tim suštastvenim elementima i stilskim vrednostima radio-dramske poetike. Autorskom krugu iz beogradskih izvora (nije teško pretpostaviti da je posredi skica za osobenu antologiju radio-drame) po meni, kao najznačajniji predstavnici, abecednim redom njihovih prezimena, pripadaju: Borisav Atanasković, Vojislav Donić, Miodrag Đurđević, Momo Kapor, Radomir Konstantinović, Berislav Kosijer, Zvonimir Kostić, Đorđe Lebović, Dragan Lukić, Aleksandar Obrenović, Aleksandar Popović, Zoran Popović, Veroslav Rančić, Dušan Radović, Miroslav Savićević, Zoran Stanojević, Vladimir Stojiljković i Svetozar Vlajković. Za neke od navedenih autora, recimo Miodraga Đurđevića, a pogotovo Aleksandra Obrenovića, neospomo je zaključiti da su vlastitim radio-dramskim mkopisom obeležili i još uvek beleže neka od najznačajnijih poglavlja u istorijatu beogradske radio-drame. Na primer, Aleksandar Obrenović skoro da je bez premca u našem dramskom stvaralaštvu. Naime, ovaj autor koji već tri decenije doprinosi razvoju i vrhunskim vrednostima jugoslovenske radio-drame, dramskih tekstova namenjenih pozorištu i televizijiji, i njihovom ugledu, i u zemlji i u inostranstvu, u poslednje vreme sve je produktivniji. Ne prođe, tako reći, ni nekoliko meseci a da se Obrenović ne oglasi nekim novim radio-dramskim delom. Smisao Obrenovićeve radio-dramaturgije sadržan je u važnom podatku da je u njegovim radio-dramskim tekstovima reč o preplitanju i kovitlacima tokova racionalnog i podsvcsnog, o učestalosti virova sećanja

25