RTV Teorija i praksa

takve .ravni večnosti' dostupan je samo umetnosti, dakle, zahteva maksimalnu estetizaciju, tj. samozaborav standardnih TV manira koji važe za direktni prenos tzv. .svakodnevnog života'. Uostalom, gospodin Irinej je TV gledaocima objasnio da je standardna crkvena praksa (sada već prećutno napuštena) bila da liturgija samo u svom »opštem' delu bude dostupna svima, ali da se u drugom, „posebnom" delu vrata crkve zatvaraju pred neposvećenima. Za TV gledaoca crkvena vrata su ostala otvorena sve vreme prenosa, a bila mu je dostupna čak i neprikosnovena svetost oltarskog prostora. Ali da bi zaista doprli do liturgije, i televizija i gledaoci će morati da ulože znatno veći napor. Tako je ovim prenosom televizija jasno pokazala da je trenutni, visoko ispolitizovan i superpomodan interes za pravoslavnu liturgiku ozbiljno stavljen na probu upravo nemogućnošću da se neobaveštenima pruži dovoljno TV informacija koje bi objasnile nešto što je od naše javnosti do sada bilo tako .obzimo" i temeljno uklanjano. Televizija je ukazala na prenagljenost ovakvih prenosa, јег njima mora prethoditi dugotrajna i temeljna misija Obrazovnog programa. Sa muzičke strane gledan, prenos liturgije kao živog bogoslužja, tj. crkvenog, znači religijsko-ritualnog čina, potpuno obesmišljava čin svoje muzičke kritike, kao i isključivo muzičkog aspekta primanja liturgije, јег je tome prikladno mesto njeno izvođenje u koncertnoj dvorani (pri čemu nećemo ulaziti u krajnju problematičnost potrebe jednog takvog izmeštanja). Ipak, čak i kada bi se radilo samo o recepciji Božićne liturgije kao pre svega muzičko-scenskog dela, teatarske pouke ne bi trebalo olako odbaciti: i u muzici najpoznatijih орега lakše je uživati ukoliko je primalac snabdeven svojim primerkom programa sa zadovoljavajuće informativnim sadržajera dela.

47