RTV Teorija i praksa

radio kod kuće (anketa CEO), 18% ga je slušalo dok jede, a taj procenat je u Dordonji bio 25,9% (anketa CEO 1982). Ovde ponovo nailazimo na fenomen koji je viđen u podacima o Landima. Slušanje radija u kolima je bilo 7% kod Žirondinaca i 5,6% u Dordonji. Ova razlika verovatno proizlazi iz manje upotrebe kola za odlazak na posao u ruralnom departmanu. U zaključku se može reći da radio može da bude posledica ili uzrok različitog ponašanja. Velike mogućnosti njegove upotrebe dozvoljavaju da se prilagodi svim mestima življenja i svim zanimanjima, da se izborom emisije uskladi sa nekom aktivnošću. Niska kupovna i cena korišćenja čine ga pristupačnim svima. OGRANIČAVAJUĆI USLOVI SLUŠANJA Svi slušaoci radija suočeni su sa veoma širokom ponudom radio-stanica, od kojih svaka emituje čitavu paletu emisija. Broj ponuđenih stanica varira prema departmanima i zavisi od frekvencija koje prijemnik slušaoca može da hvata. Neke radio-stanice (zvanične ili lokalne privatne) nalaze se u kvazimonopolističkoj situaciji zbog njihovih tehničkih kvaliteta i snage. Najveći broj ponuđenih stanica na ultrakratkim talasima emituje u stereofoniji a u monofoniji ih slušaju na starim prijemnicima ili prijemnicima slabijeg kvaliteta. Na ovaj način ponuda koja se čini slušaocu manja je nego što izgleda. Naglasimo još i nedostatak informacija na radio-stanicama i u njihovim emisijama. Uprkos reklamne kampanje lokalnih privatnih radio-stanica, koje se vrše samolepljivim ili drugim afišama, slušalac najčešće na ultrakratkim talasima saznaje naziv i frekvencije slobodnih privatnih radio-stanica i njihove programe - 1988. kao i 1981. godine. Specijalizovana štampa ne najavljuje programe slobodnih privatnih radio-stanica, a retke su stanice koje izdaju reklamne listove u kojima donose programe.

37