RTV Teorija i praksa

itd. mogu da doprinesu da se zamagle rezultati. Poručilac sondaže može da se opredeli, u takvoj mnogostrukosti, za prikaz nepotpune analize koja ne daje pravu sliku svih tipova merenja koji se koriste u predstavljanju rezultata. Nekoliko dana predatuma predviđenog za neku sondažu, velika reklamna kampanja počinje da se vodi na radio-stanicama ili mrežama stvarajući tako „uslove” budućim ispitivanim osobama. Nalepnice koje se obilato dele ili lepe na vetrobranima automobila, sistem afiširanja, bilo na panoima iznajmljenim po visokoj ceni, bilo preko starih afiša, ilustruju sve to. Ništa ne može da spreči takve postupke osim nedostatak novca. I ko onda može da tvrdi da odgovori ispitivanih osoba nisu dati pod uticajem pročitanih afiša na glavnim raskrsnicama u gradu? Jedna takva kampanja je sprovedena od strane privatnih lokalnih stanica i periferijskih radija u Bordou u vreme kada je trebalo da budu prebačeni na ultrakratke talase. Borba se vodila i na talasima i na zidovima. Interesi se manifestuju i u samora upitniku koji se podnosi uzorku odabrane populacije. Tako se stiglo do razlikovanja i prepoznavanja dva tipa popularnosti: spontana popularnost i potpomognuta popularnost. Kazati naziv slanice nekoj osobi, pa je onda upitati da li joj je ona poznala, daje mogućnost da se loj osobi upravo saopšti da takva stanica postoji i đa osoba odgovori u svojoj prostodušnosti da je i poznaje. Čitanje rezultata ne omogućuje uvek da se shvati da li pitanje sugeriše odgovor. Spontana popularnost sastoji se u tome da se od upitane osobe traži da nabroji stanice koje poznaje i one koje sluša. Suptilniji način da se postavi pitanje o spontanoj popularnosti jeste da se pre tog pitanja postavi ono koje se odnosi na potpomognutu popularnost. Spontana popularnost, posebno interesantna za istraživača, ne daje prednost rađio-stanicama. Veliki je rizik za stanice da dobiju slabu ocenu o spontanoj popularnosti, a neodoljivo je iskušenje da se pribegne potpomognutoj popularnosti kako bi se povećale cifre i

46