RTV Teorija i praksa

gradu i njegovom svakodnevlju. A upravo to daje nam Magazin 439. U tome i jeste suština ove njegove misije. Kako sam do sada slušao pet tih emisija (o Kikindi, Užicu, Zrenjaninu, Vukovaru i ovu o Čačku) to nije mogućno u celini, kritički pouzdanije oceniti stvarne vrednosti svega što je do sada u tom pogledu emitovano. Međutim, sasvim je lako ustanoviti da je posredi slikovit, sadržajan pregled, uslovno rečeno, popularan radijski almanah i revija magazinskog soja i stila, kojima se slušaocima neposredno i otvoreno predstavljaju gradovi i Ijudi. Razgovorima, anketama, izjavama, ispovestima. Dakako, svaka od tih emisija imala je i svoje zvezdane, a i nesigurnije trenutke. Nekad su to sposobnosti i umešnosti voditelja da u pojedinim gradovima okupe najbolje i najpozvanije sabesednike, da otkriju i antologijske osobenosti i dragulje u čoveku i u istorijskim dokumentima, da harmonizuju sve detalje reči i zvuka u emisiji. Ponekad, nije sve baš kako treba da bude, ramlje se, nema odgovarajućih sagovornika, tu i tamo preovlada praznorečje, uzburkaju se zavičajne strasti i protivrečnosti, iskrsnu i neobjašnjive tehničke greške i smetnje, i to u inače usavršenom sistemu radiofonskih veza kojima raspolaže lokalni radio u Srbiji. No, sve se to može zanemariti ako je otprve jasno da redakcija Magazina 439 Prvog programa Radio Beograda neće pokleknuti u želji i u nameri da postigne da „lične karte” gradova koji su übuduće na redu obiluju tačnim podacima, razgovetnim svedočanstvima, verodostojnim opisima i likovima iznijansiranim i prepoznatljivim. SVEVREMENIBEKON Ponešto je od zuba vremena sačuvano u nizu davno emitovanih scena Filozofskogpozorišra Trećeg programa Radio Beograda. I mada se ta dragocena materija veoma retko reprizno oglašava, Eseji ili saveti politički i moralni Fransisa Bekona bili su, čini mi se, i najuspešnije ostvarenje spomenutog ciklusa, dramaturški najusklađenije, pa ponovno slušanje u

45