RTV Teorija i praksa

nacionalnih (ali ne u našem smislu etniciteta, nego u smislu zadovoljavanja potreba jedne državne, društvene zajednice kao entiteta) sve više usmeravaju na lokalne i regionalne, na pojedine populacione segmente i si. Istovremeno razvijaju se i svojevrsni transnacionalni programi koji se prate u više zemalja i to posebno kada je u pitanju televizija. O tome je bilo posebno reči na međunarodnom stručnom skupu o satelitskoj i kablovskoj televiziji u Beogradu, septembra 1987. godine (neki prilozi su objavljeni u časopisu „RTV - teorija i praksa”, brój 48/87) i međunarodnom savetovanju „Nacionalna iii panevropska budućnost satelitskih TV programa” u Beogradu, oktobra 1989, godine (neki prilozi objavljeni su u istom časopisu, brój 59-60/90). Mada to izlazi iz okvira naše teme, pomenućemo da od 1989. godine postoji i Evropska konvencija o transnacionalnoj televiziji koju je doneo Savet Evrope. Njen je cilj da „ostvari što tešnje jeđinstvo među članicama Saveta Evrope” i drugim državama potpisnicama; da „afirmiše slobodu izražavanja i informisanja, kao jeđan od osnovnih principa demokratskog društva i jeđan od osnovnih uslova za njegov razvoj i razvoj svakog Ijudskog bića”. Tu se „potvrđuje privrženost principima slobodne cirkulacije informacija i ideja i-nezavisnosti radio-difuznih organizacija, što predstavlja neophodnu osnovu njihove radio-difuzne politike”. U Preambuli se, zatim, „ističe važnost radio-difuzije za razvoj kulturę i slobodno formiranje mišljenja u uslovima koji omogućavaju očuvanje pluralizma i jednakosti među svim grupama i demokratskim političkim partijama”. Naglašava se da se Konvencija donosi „u želji da se javnosti ponudi veći izbor programa, valorizujući evropsko nasleđe i razvijajući evropske audiovizuelne kreacije, i u spremnosti da se ostvari ovaj kulturni cilj, zalažući se za povećanje proizvodnje i cirkulacije programa visokog kvaliteta, ispunjavajući tako očekivanja javnosti u oblasti politike, obrazovanja i kulturę...” U članu 4 Sloboda prijema ipreuzimanja navedeno je da „Države potpisnice obezbeđuju slobodu izražavanja i

20