RTV Teorija i praksa

(„Radio-televiziji Srbije plaća se naknada za korišćenje radio i televizijskih prijemnika koji je dužan da plaća svaki korisnik prijemnika sa podrućja na kojima je obezbeden prijem radio i televizijskih programa preduzeća”, Zakon o RTS, ćlan 30), nije razradena distinkcija između pojedinih tipova radio-difuznih servisa i njihovog fłnansiranja. Neverovatno je koliko je kod nas u javnosti (ćesto uz podsticaj śtampe i komercijalnih stanica) rasprostranjeno gledište da se „nigde u svetu ne plaća pretplata - samo kod nas”. Da bismo mogli produžiti raspravu o regulativi u oblasti RD, moramo se zadržati na podacima koji to demantuju. Oni pokazuju sasvim suprotnu činjenicu koją bi se pojednostavljeno mogła svesti na iskaz: „Pretplata se svuda u Evropi plaća” ali na razlićite naćine i za taćno odredene programe. Svakako, i ovde ima izuzetaka kao Sto su Śpanija, Luksemburg i Monako. Evo tog pregleda za 30 zemalja na osnovu podataka UER (Union Europeenne de Radiodiffusion) iz 1991. godine, gde su navedeni i podaci o visini godišnje pretplate, preraćunati u švajcarske franke, za radio, televiziju iii tzv. kombinovanu pretplatu, kao i neke naznake o naćinu plaćanja:

24

Radio Televizija R+TV Napomena Alžir Uz struju Nemačka 63 201 Austrija 87 282 297 Bclgija 39 269 Kipar Uz struju Danska 49 336 Egipat ч Uz struju Španija Ncma pretplatc Fińska 298 Francuska 144 Grčka Uz struju Irska 144 Island 158 474