RTV Teorija i praksa

da svaki emitovani program snimi i čuva do šest meseci od dana emitovanja a onda stupaju na scenu obaveze o predaji snimaka u arhivu zvučnog i vizuelnog materijala (sound and images) prema zakonu iz 1978. godine. Predviden je i način realizacije prava na uvid u snimak sudiji odnosno lieu koje smatra da je oštećeno odnosnim programom iii u slučaju da je učinjen prekršaj protiv slobode izražavanja. Na kraju se kaže da kompanija nema pravo da naplati bilo koju uslugu u vezi sa pomenutim obavezama u ovom odeljku. Pored odredivanja karaktera programa, u poslednje vreme sve su nedvosmisleniji propisi o odnosu đomaćeg i stranog, sopstvene i preuzete, uvezene produkeije. Zapadna Evropa se naročito decidirano opredelila za „fazno čišćenje programa” favorizujući domaću produkeiju i unutarevropske koprodukeije. Italijanski Dekret, na primer, propisuje najmanje 40% za prve tri godine po dobijanju ovlašćenja i najmanje 51% za ostale godine, prikazivanja evropskih kinematografskih dela a u okviru „evropskog korpusa” 50% vremena za italijanska dela. Evropska dvanaestorica se tu pridržavaju dokumenata Evropskog sayeta a posebno onog koji je označen kao Televizija bez granica (časopis „RTV - teorija i praksa” je u nekoliko navrata donosio priloge o ovim evropskim pravilima). Javni i privatni difuzeri se podjednako obavezuju na poštovanje medunarodnih konveneija i obaveza u oblasti komunikaeija, na zaśtitu dece i maloletnika, ličnosti i privatnosti, izbegavanje prikazivanja nasilja i pornografije, raspirivanje nacionalne, verske i rasne netrpeljivosti i mržnje, na termine kada se odredena dela mogu prikazivaii s obzirom na sastav gledališta itd. Nosilac ovlaSdenja, uostalom kao i u drugim delatnostima koje podležu licenciranju, obavezan je na pokrivanje celog područja delovanja i svog stanovništva programom određenog tipa u određenom vremenu, lokalni difuzeri u Italiji treba da obezbede najmanje 20% nedeljnog programa za lokalne vesti i ostale priloge koji se odnose na lokalne poslove...

30