RTV Teorija i praksa

dostavlja SSR. Reklame su dozvoljene samo na televiziji. Prema podacima JRT (JRT godišnjak ’9l) Radio-televizija Srbije finansirana je sa 72% od pretplate, 12% od EPP, 3% iz javnih i 13% iz ostalih prihoda. Prema članu 29 Zakona o radio-televiziji iz 1991. godine „Udeo ekonomsko-propagandnog sadržaja u programu radija i televizije ne može biti veći od 20% ukupnog programa i on mora biti prepoznatljivo odvojen od redovnog programa”. Pored toga, u nekim zemljama razvijena je i dodatna regulativa pa se tako u Italiji razdvajaju reklamne kompanije koję su pod kontrolom ili su udružene sa privatnim R ili TV difuzerom i one koje kontroliSe ili je sa njima udružen nosilac ovlašćenja za javnu difuziju. Prvima se domen rada ograničava maksimalno na tri nacionalna kanala ili na dva nacionalna i tri lokalna kanala ili jedan nacionalni i śest lokałnih kanala (opet uz zakonsko odlaganje primene Dekreta). Drugima se dozvoljava delatnost i za tri stanice u javnom sektoru. Veoma često se reguliše način prikazivanja reklamnih poruka u programima različitog tipa. Tako Italijanski Dekret nalaže da se eventualne reklame kod prenosa pozorišnih, filmskih i muzičkih dela mogu emitovati samo u toku normalnih pauza u tim delima ili ustanovama. Kod dela koja traju duže od 45 minuta, dalji prekid se dozvoljava za svaki čin ili vremenski segment... a sve to u zavisnosti od toga kada je dobijena dozvola za prikazivanje s obzirom na usvajanje Dekreta Ukupan obim reklama se ne odreduje samo globalne kao kod nas, nego i s obzirom na tip programa i licence, po satu i sl. U Italiji se privatnim difuzerima dozvoljava ne bilo koliko nego do 12% reklama po jednom satu programa ili 14% u odnosu na ukupnu nedeljnu shemu po kanału, za nacionalne privatne difuzere ne više od 18% po programskom satu a za lokalno privatno emitovanje ne više od 20% po programskom satu. U ove iznose uključuje se i do 2% reklama koje mogu da sadrže sponzorisani programi.

37