RTV Teorija i praksa

pitanje, kao i na oštrinu sa kojom se pojedini detalji objavljuju. Ono što mene u tome interesuje je kako lične priče i suverena i građanska sloboda zaista mogu da se dovedu do konsekvenci koję su opšte medijske prirode a koję utiču na rat. Uzeću sopstveni tekst, kritiku britanskih medija u periodu do prve nedelje juna 1992, predat „Indeksu”, kao slučaj pisanja o tretiranju medijske cenzure kao fenomena. 5 CENZURA KAO TENDENCIOZNO IZVEŠTAVANJE I IZBEGAVANJE Teško je da se dokaże da ono čega nema u nekom članku iii nekoj emisiji, iii je nejasno i nedovoljno detaljno predstavljeno bez zakljućaka sa istorijskim osvrtom, znači, kada se radi o komplikovanijim i nepoznatim pojedinostima, predstavlja vrstu cenzure. U takvim slučajevima tzv. pravo na odgovor ili pravo da se sazna, nisu najlogičniji put ka informaciji. I zbog toga je potrebno ohrabrivati stvaranje alternativnih mreža raznih vrsta, preko kojih mogu da se predlažu i približavaju javnosti one premise o informacijama koję zahtevaju interesovanje auditorija. Pojedinosti o informativnom poretku, stvaranju sveta i komisija za komunikacije i medije, organizovanom učlanjivanju profesionalnih udruženja novinara, tehničara i ostalih proizvođača vesti u internacionalne asocijalcije, mogle bi da postanu teme za raspravljanje kada bi cenzura takvih vesti mogla da se suzbije. Ovaj zatvoreni krug može da se otvori samo ako se veze izir.edu nacionalnih novinskih mašina na neki od već poznatih načina uspostave. Kritičko mišljenje o ovoj tematici pre svega traži poznavaoce političke ekonomije medija i svetskih vrsta organizovanja rada. Nepostojanje ovog nivoa teorije, odnosno njegovo srozavanje na uvek istu perspektivu bez uočljivih razlika među proponentima tzv. marksističkog tumačenja, dovelo je dotle da izbora nema.

5 Vanda Krajinović, „Censorship and Media War", jun 1992.

48]