RTV Teorija i praksa

Autor Pera Stojanović i majstor tona Slavoljub Žunić pohodili su selo Loparice na leritoriji opštine Bujanovac i seosku crkvu nastalu u doba Nemanjića, koja svoju hramovnu slavu, svctog Arhistratiga Gavrila, svakog 26. jula slavi na jedinstven način. Tog dana, naime, nema nikakvog veselja, ne peva se, ne svira i ne igra zbog odavanja pošle devojci mešlanki koja je, po drevnom predanju tog kraja, uspela da se otrgne od Turaka, koji su je preoteli, i baci u obližnju provaliju. Podvig devojke svetinja je, a crkvena slava potvrđuje dugovekosl brižno negovanc tradicije i izuzclnog pošlovanja starih običaja. Najveća zasluga autora Pere Stojanovića u tome je što Ijudska reč, dočarana atmoslera, evociranje istorijskih podataka i sećanja prožetih čvrstinom i čistotom moralnih osobenosli žitelja tog kraja deluju skladnim zbirom punih doživljaja i radiofonskom autentičnošću. Dan kada je sahranjen Bog, autora Milana Nikodijevića (Radio Vrnjačka Banja), u svakom pogledu delo je koje ulazi u red najređih i najupečatljivijih svedočanstava o sudarima arhetipskog i rušilačkog, zaslepljcno ideološkog i Ijudskog u čoveku i u narodu. Reklo bi se nadrealistička, fantaslična a istinita priča o sahranjivanju Boga u jcdnom selu u okolini Trstenika neposredno po završetku Drugog svetskog rala, poslužila je Milanu Nikodijeviću da u razgovorima i mučnim uspomenama pojedinaca očevidaca, radio-reporterski oživotvori baladu o ncčovečnosti i bezumlju u surovim obračunima, kada u čoveku progovori nečovek i kada se Ijudski poslupci preobražavaju u neljudske optužbe i potkazivanja. Tada se pojedinci i skupine činom i ponašanjima odazivaju na zov divljinc i zakona čopora u sebi i oko sebe. A taj zakon za njih uvek je bio u znaku straha i mržnje. Kao u odjecima misli Dobrice Ćosića da je "... sve u Srbiji bez sklada čoveka i prirode, bez sklada mcdu kućama i Ijudima" - a prožeta sugeslivnom muzikom i paganskim zvucima Gorana Bregovića iz filma "Gluvi barut" - emisija Dan kada je sahranjen Bog Radio Vrnjačkc Banje u isli mah opominje, i nagoni na razmišljanje. Opominje zato što s punim pravom resko i neumoljivo svedoči o krajnostima do kojih sc sunovraćuje "ludi narod", a nagoni na razmišljanje stoga što sarkastično nagomilava nedoumice o tome da je predug put od iskonske zvcri u čoveku do njega kao civilizovanog i višestruko

31