RTV Teorija i praksa

kome je auditorijum za komcrcijalni radio veoma ograničcn (ne postoji vcće interesovanje za muziku, nema bogatih sponzora, nema značajnijeg priliva novca od radio-reklama). U lakvoj situaciji, jedna grupa uspešnih i društveno angažovanih Ijudi odlučila je da pokrene emilovanje programa u okviru kojeg bi se razmatrali problemi od lokalnog značaja. Svrha programa bila bi u tome da doprinese razvoju te zajednice. Ti Ijudi su sklopili ugovor sa (lokalnim) komercijalnim radiom, a u tom ugovoru su obe strane našlc svoj interes. Komercijalni radio je dobio sat ili dva programa svakog dana, bez ikakve nadoknade, a dotična grupa građana dobila je ulaz u program, bez (dodalnih) troškova za kupovinu opreme ili izgradnju sopstvene radio-stanice. Ovde je, razume se, u pilanju kompromis, ali ne i idealno rešcnje. Zašto lo kažem? Jednostavno zbog toga što komunalni radio mora da bude potpuno nezavisan i da ne podleže ničijoj kontroli. Dokle god nc poscdujelc odašiljač i mikrofon, vi niste u slanju da kontrolišele ono šlo radile. Takvo je moje viđenje budućnosti razvoja komunalnog radija u Irskoj. P. V.: Sta biste, na kraju, mogli da kažele o razvoju komunalnog radija и Evropi' ? R. P.: Smatram da je ncophodno da komunalni radio nađe svoje mcsto u sistemu mcdijske komunikacije širom Evrope. To je ncophodno zbog načina na koji se danas Evropa razvija. S jedne strane, mi se zalažemo za veliku, ujedinjenu Evropu, a s druge, u Evropi posloje različite kullure i mnoge lokalne specifičnosti. Ni jedna od evropskih kultura nc želi da se odrekne svoje posebnosti. U mnogim cvropskim zcmljama (na primcr, na Kipru, u Grčkoj i drugim državama na Balkanu) postoje brojne mini/mikro kulture. Sve one žele da se iskažu, da se čujc njihov glas. Pripadnici tih grupacija imaju svoje specifične probleme i žele da govore o njima. U okviru jedne kulture posloje mnoge razlike, i to ne samo izmedu različitih naroda, nego i između (većih ili manjih) oblasli, pa čak i sela. Na primer, Ijudi koji žive u planinskim prcdelima imaju drugačijc problcmc od Ijudi koji živc u ravnici. Svi oni žele da imaju svoj radio, da govore (i slušaju razgovore) o svojim problemima. Evropa danas želi da razvija svoj sopstveni makro identitel, a narodi u evropskim zemljama žele da razvijaju svoje mikro identitete. Mislim da komunalni radio može da odigra značajnu ulogu u tom smislu.

54