RTV Teorija i praksa

mogu da grešim, bio sam na festivalima zahvaljujući filmu i emisijama koje sam pravio dva-tri pula, ali ove stipendije, dugoročne, univerzitetske - to nisam nikad imao. I kad sam dobio obavešlenje da su me primili da radim, bio sam impresioniran, bio mi je lo veliki kompliment, a malo sam imao i tremu, budući da je to ipak sve novo. Ja jesam univerzitetski profesor i iskusan autor, ali je to za mene potpuno novi svet. Stanem ispred studenata i prvo što sam im гекао, rekao sam: "Čujte, đaci, da znate, ovo je moj prvi čas u životu - američki. Ja nisam nikad bio ni na jednom američkom času: ni u osnovnoj, ni u srednjoj školi, ni na fakultetu, i ja ne znam kako to izgleda. Prema tome, valjda ćemo nekako da izguramo". I oni su to gledali sa simpatijama. Bili su slvarno u početku simpatični, a onda, kada su počeli njihovi problemi, više nisu bili simpatični. Onda je to sve više ličilo na borbu, i oni sa mnom, i ja s njima, i oni s vremenom, s tehnikom, s-projektom, itd. Sve je više to ličilo na pravu borbu za projekte kao što se svuda odvija. Ja jednostavno više nisam bio previše tolerantan i popustljiv. Neuporedivo sam bio striktniji kad je vreme u pitanju. Mislio sam da će to Amerikanci mnogo lakše da nauče. Recimo, ja sam tražio od svih da dođu tačno na vreme, i da neću da tolerišem nikakvo zakašnjenje, i da ću zapisati da su izostali, itd. U početku su oni to olako shvatili i dolazili sa zakašnjenjem, iako sam ja to ponavljao dva-lri puta. Onda sam jedanput zaključao sobu, i nisam dao više da uđu posle pet minuta, a posle sam гекао da ne treba da dolaze. U stvari, u čemu je problem? Ja ne predajem slikarstvo ili književnost. U televiziji je vreme ugrađeno. Najvažniji u televiziji je, sem svih onih mašina sat, i sve se odvija prema satu. Ma šta radio na televiziji, sat je vaš gospodar, i vi ne možete nešto da naučite, ako na vreme ne dodete na čas. Ja vrlo često poredim televizijski posao sa letom aviona. To je jedna posada koja leti, i ako si zakasnio, avion je otišao i ti možeš da se ’slikaš’. Ne možeš ti sad da kažeš: "Zakasnio mi autobus". Možda ćeš uzeti sledeći avion, ali ovaj si sad propustio - ovaj program ide bez tebe. Međutim, imali su većih teškoća nego što sam ja imao. Zamišljao sam da njihova cela zemlja funkcioniše po principu ’vreme je novac’. Mislio sam da će oni to mnogo

59