RTV Teorija i praksa

fosili ili, kako da kažem, mali otpaci procedure u pojedinim fazama rada na našoj televiziji. Na primer, kad hoćeš da kreneš tejp, tu ima neki ostatak nekadašnje procedure koji su ovde očigledno bili nekad uspostavili Ijudi iz BBC-ja. Znaš, kad zoveš čoveka iz magnetoskopa, pa mu kažeš: "Jesi li spremio tejp?" On kaže: "Jesam, pazite studio, kreni, javi..." Onda tu postoji neki dijalog koji se obavi, ali to je tako mali proceduralni segment koji je samo ostatak jednog jako velikog koji se diktira po satu, i koji je kod nas potpuno u rasufu - kao i sve drugo. U jednoj sveopštoj neodgovornosti i potpunoj opuštenosti. Za njih bi, mislim, bilo pravo čudo što mi uopštc funkcionišemo. Kad tamo pokazujcm svoje radove - oni su prilično impresionirani, oni uopšte ne bi mogli da shvale u kakvim to okolnoslima nastaje. To je, recimo, najuočljivija razlika. Procedura, koja često nama izgleda kao besmisleno birokratizovanje, u nekim stvarima je blagorodna u TV poslu. To je, apsolulno, tek prvi когак koji bismo morali da napravimo, pa lek onda da idemo ka nekoj toleranciji radnji, opuštanju. Mi, u stvari, to nikad nismo uradili, nego smo uspeli da rasturimo. Gde god je bio predviđen šraf, mi smo već nešto podmetnuli, stavili smo ispod šrafciger, i to je sad jedna cela struktura koja se drži i drhti pred totalni raspad. To je tehnički i tehnološki slolica, na kojoj sedim, kriva i samo šlo se ne raspadne! A oni se apsolutno drže le procedure. Pre nego što mi svi posao i započnemo u sludiju, postoji tačna procedura kojc sc pridržavaju asistcnti kad dodu da spreme studio. Svaki studenl zna, ako je, recimo, njemu danas radno meslo za kamerom - on tačno zna nc samo lu proceduru... zna šta radi u 8, zna šta radi sutra. Ja ga naučim lačno toj proceduri. To sam znao i pre, ali sadašnja iskustva daju mi pravo da kažem da sam za to zaisla postao stručan. Tačno znam kako bi trebalo organizovati tclcviziju i da sve funkcioniše, da niko nc diže glas, da svi budu zadovoljni, da sve budc na vreme i da taj rezullat bude optimalan. I mogu reći da možda najvcću krivicu za to snose ne samo televizija nego i reditelji, i ogromno je snose oni koji oko sebe seju neodgovornost. To je jedan raspad koji je počeo ko zna kad i ko zna kako će se sve završiti. Svaki taj studenl kad završi, posle tih šest projekata, kad ih stavi u svoje kasete, ne samo da ima svoju malu legitimaciju posle jednog semestra, nego lačno zna da radi bilo koji

61