RTV Teorija i praksa
pokušavao da na neki način valorizuje, verifikuje ono što je pravo i što ima šansu da opstane. Sada smo suočeni sa stvaranjem jedne nove teorije o koimmikacijama, a s druge strane sa praksom u našim medijima. različitim medijima svih nivoa, koja podrazuraeva mnogo štošta što nam je do sada bilo nepoznato. Rekao bih da to nije poznato ni u drugim zemljama koje se nalaze u sličnim problemima. Sama konstatacija da je društvo u tranziciji ovde ne bi zadovoljila, jer moramo videti tačno šta se dešava sa elektronskim medijima. Ministarstvo upravo radi na strategiji razvoja radio-difuzije u Srbiji, pa u tom kontekstu možemo naći i mesto časopisa, naročito sa stanovišta prakse, jer je ona vrlo široka. Moramo je tretirati kao programsku praksu, kao tehničko-tehnološku (dakle ono što se dešava u sferi radio-difuzije, a posebno distribucije), jer imamo sada i nove medije za istraživanje, koji nisu naročito zastupljeni u Časopisu. Pored svega onoga što okružuje medije (počev od regulative, kojoj smo u poslednje vreme posvetili dosta pažnje) uključujemo, dakle, konceptualno oba medija - radio i televiziju, i nove medije - pod jednim naslovom za sve medije koji se tu javljaju, od satelitske difuzije, kablovske distribucije, do RDS-a i ostalih servisa. O njima smo takođe pisali, ali ih sada treba situirati u našem društvu. U Časopisu obrazlažemo koncepciju koja je i do sada postojala. Da se podsetimo - nastojanjem da obuhvatimo sve žanrove, od teorijskih priloga i eseja, do praktičnih iskustava u radu na radiju i televiziji, do prikaza i istraživačkih izveštaja. Moram da podvučem da smo u jednom trenutku, u početku, imali veoma mnogo stranog materijala. Prevodili smo mnogo: bilo je nekih brojeva koji su bili pola-pola, pa možda po broju strana i sa prevagom stranog materijala. Onda smo doneli odluku i pokušali da uključimo što više domaćih tekstova. U tome smo uspeli do mere koja je, možda, već i pod znakom pitanja, jer sad opet moramo brzo da hvatamo kontakt, vezu sa onim što se danas u svetu dešava, Pomalo smo izgubili korak zbog literature, i mnogo čega drugog, zbog manjeg broja putovanja, retkog prisustva na međunarodnim konferencijama, stručnim skupovima i kongresima iz ovog domena. Moraćemo, to je ujedno i predlog, da übacujemo više aktuelnog, svežeg stranog materijala da bismo uhvatili taj kontakt. Konceptualno je, dakle, Časopis bio okrenut istovremeno i teoriji i praksi, ali uvek veoma kultivisano u tretmanu ovih pojava. To je drugo tematsko područje o kojem želim nešto da kažem - to su uređivački problemi. Nastojali smo uvek da imamo visoko
9