RTV Teorija i praksa

najodgovomijim Ijudima u svim ovim medijima koji pišu. To kažem zato što je kod nas neuobičajeno da, recimo, neki ministar, generalni direktor ili direktor neke delatnosti piše u časopisu, mada su mnogi od njih bili i jesu novinari. Mislim da tu treba tražiti još jedan izvor podrške. Strani autori koje prevodimo vrlo često su direktori programa. nekih institucija itd., profesori univerziteta. Dakle, treba pokušati da se sa najviših mesta dobije saradnja. Probiem je i u tome što naši profesionalni istraživači (sada ih ima oko trideset), koji se sasvim kvalitetno i sa dugim stažom bave istraživanjem, takođe retko pišu. I najzad, među mladim Ijudima koji stvaraju programe, nove programe radija i televizije, ne samo u okviru sistema RTS-a nego i van njega, nema puno Ijudi spremnih da pišu. Oni prave izvanredne programe, nove medijske programe, nekada i na svetskom nivou, vrlo provokativne, s kojima imaju dosta velikog uspeha u pojedinim segmentima populacije. Njih takođe moramo dobiti i privući, tim pre što je ovo jedini časopis u tom domenu. (Doduše, ~Novinarstvo“ je ponovo oživelo, ali ono ima svoju specifičnu ulogu - drugih časopisa nema.) Četvrti krug, to su čitaoci. Svaki časopis, svaka publikacija živi zbog svojih čitalaca, kao što je rekao Raša Popov; „Kad ne bih znao da će neko da me čita, ne bih mogao da pišem, ali ja zamislim bar jednog jedinog čoveka da će pročitati, tek onda mogu đa pišem“, Uvek verujemo da će neko ovo što je objavljeno da koristi i uvek dobijamo iznova potvrdu da je Časopis čitan u određenim vremenima i na određenim mestima. Rekao bih da danas kod nas i nema mnogo časopisa koji imaju više od 200 redovnih čitalaca, pa možda i kupaca. Mogli bismo oceniti da među našim novinarima i drugim Ijudima koji se bave problemima radija i televizije nema dovoljno čitalaca. Лко se uzme u obzir daje 1992. godine kad je počela da radi Radio-televizija Srbije bilo više od 7.000 zaposlenih, dakle toliko potencijalnih čitalaca samo u ovom velikom preduzeću, i tome dodamo lokalne i druge stanice, možemo reći da je broj onih koji su upućeni na ta štiva sigurno između 10.000 i 15.000 u SRJ. Ako se iz tog broja izuzmu i Ijudi koje rade neke druge poslove, pomoćne, tehničke i ostale, to se kompenzuje time što imamo selektivnu skupinu čitalaca. To su učenici, studenti, magistri, doktoranti, Ijudi koji se uglavnom obrazuju i koriste Časopis, često ne kao najsvežiji, nego i ~unazad“, dakle tražeći ono što jt ranije objavljeno. Ima profesora koji preporučuju Časopis, a on je, de facto, u literaturi nekoliko fakulteta, nekoliko grupa, i u

[II