RTV Teorija i praksa

namenjeno užim stručnim krugovima. neke specijalizovane tekstove (kao što su na primer radio-drame iz tekuće produkcije). To je ono što interesuje uži krug Ijudi, pa ponekad opterećuje reviju i stvara o njoj pogrešnu sliku. Trebalo bi uspostaviti još jedan veoma značajan segment koji čini vezu sa svetom. Sada uveliko gubimo, izgubili smo čak trku sa svetom u razvoju radija, televizije i komunikacije uopšte. Moramo zato da nađemo načine da se u nju uključimo, po cenu da neke stvari iz razvoja tehnologije i preskočimo. A da bismo to uradili, treba nam dosta znanja, dosta umeća i naučnih vizija kako bi to trebalo da uradimo, kako iz toga najbolje da izađemo. Zamislite šta se danas dešava: jedna mala lokalna radio-stanica prelazi na rad sa kompjuterima, radi to uveliko već godinu dana prilično uspešno, a mi se u RTS tek pripremamo za kompjuterizaciju pojedinih delova programa. Svet o tome uveliko više ne razmišlja, to je tamo već obavljeno. Slično je oko digitalizacije, oko uvođenja teleteksta koji smo tek počeli posebno da uvodimo itd. Mislim da ova revija može pomoći u tom domenu saznanja i stvaranja veze između nauke i Ijudi koji rade ove poslove na jednom ozbiljnom nivou, da uspostavi kontakte i da nam pomogne da lakše prebrodimo ovaj veliki zastoj koji nas je u oblasti radio-difuzije u poslednjih pet-šest godina zahvatio. Branko DADIC, publicista Razmišljam na istoj frekvenciji kao prethodnici: za mene se ne postavlja pitanje da li je Časopis potreban ili nije. Vrlo decidirano sam za. Mislim da je sasvim deplasirano da razgovaramo da li nam časopis treba, kako se ovde kaže, u obliku nekog popularnog izdanja. Jer tržište je već preopterećeno takvom' vrstom časopisa, a mislim da bi to bila degradacija same ideje našeg časopisa, ideje na kojoj je on nastao. Treba, naravno, voditi računa o ambijentu u kome sada deluje Časopis. Ali, u njegovim osnovnim idejnim parametrima delovanja nema mnogo šta da se menja. Davno smo se opredelili za to đa Časopis bude oblik sažimanja teorije i prakse, da teorija zastupljena u njemu stalno bude korektiv prakse, da praksa koja se ostvaruje (bilo na osnovu usvojenih teorijskih postavki ili u svaralačkom procesu Ijudi koji rade u medijima) istovremeno može da bude i korektiv izvesnim, da tako kažem, okoštalim idejnim pogledima na ulogu medija. Mislim da je Časopis u tome u dobroj meri uspevao. Nastojao je da se ta

19