RTV Teorija i praksa

sam pročitala u ~TV novostima“ intervju sa našim tehničkim direktorom, koji je govorio o novim, složenim sistemima. Ali taj razgovor nije primeren za takav list, pre bi mu bilo mesto u našem časopisu i da se o tome razgovara na takav stručni način. Meni takva informacija iz sveta, stručna, prokometarisana na odgovarajući način, nedostaje na ovim prostorima. Nemamo gde da pročitamo kakvo je stanje tehnologije, kakav je naš položaj u tom sistemu, gde smo mi, gde je naša teorijska misao u ovom momentu, da li zaostajemo, da li dovoljno pratimo itd. Ne bih bežala ni od nekih praktičnih stvari, dakle da Časopis sadrži i značajne datume koji su vezani za delovanje radija i televizije, za neke skupove itd; inostrani časopisi to sadrže. Da sadrži i adresare, zbime informacije, preglede najnovijih tehnologija koje su se pojavile. To je ono što meni nedostaje pošto se i sama bavim obrazovanjem kadrova. Vladimir NEORIČIĆ, raniji rukovodilac Centra RTB za istraživanje programa i auditorijima Nisam uopšte sumnjao u to da će ovakav sastav postići jedinstvo u osnovnim pitanjima koja se tiču budućnosti Časopisa. Prema tome, podržavajući taj deo, predlažem da se formira redakcija, da опа pripremi svoje odgovore na pokrenuta pitanja, uključujući pitanja koja je označio Vlado Milošević. Razume se, nećemo čekati odgovor na to pitanje da bismo išli dalje sa Časopisom. Dušan SLAVK.OVIĆ, publicista Izneo bih samo nekoliko primedbi na ono što je, čini mi se, nedostajalo Časopisu. Posedujem sve brojeve od prvog broja do danas. Staje, dakle, to što je nedostajalo, što eventualno treba prihvatiti za budući časopis. Pre svega smatram da pojedine, posebno radijske, a i televizijske emisije povremeno moraju da nađu mesto u njemu. Čak i komentar, sportski izveštaji, čak i direktan prenos, društvena hronika, ono što je krasilo u toku jednog meseca ili nekoliko meseci program radija, odnosno televizije. Drugo, mislim da likovi radio f televizijskih stvaralaca ili razgovori sa njima treba da budu stalna rubrika. Treće bi biia neka rubrika pod radnim naslovom - sećanje iz istorije radija i televizije. Skoro sam kod Raće Markovića pronašao detalj da je Veljko Petrović u Mokroj Gori raontirao pokretni predajnik 8. ili 9. aprila 1941. godine i da se tada Radio Beograd poslednji put

27