RTV Teorija i praksa

ga čuvam uz mnoge druge. Dakle, nisam po službenoj dužnosti ni jedan dobio, pa verovatno ni ovaj danas. Nisam imao priliku da sarađujem sa časopisom ~RTV teorija i praksa“, ali sam zato imao priliku da pišem za ~Galaksiju“, kao dugogodišnji saradnik, o nekim stvarima koje se tiču baš miljea kojim se ovaj časopis bavi. Bio sam u prilici da boravim u više svetskih televizijskih centara, od japanske televizije, NHK do BBC-ja, do moskovske televizije i mnogih drugih i, recimo, do nekih instituta poput onoga u Minhenu. Sve su to bile prilike da se napiše nešto sasvim novo o tome šta se dešava u medijskim orijentacijama tih zemalja i velikih značajnih televizijskih centara u pogledu, recimo, promena tehnologije i sa vrlo interesantnim medijskim opservacijama. Na koji način će, recimo, televizija visoke rezolucije HDTV u Japanu promeniti program (žanrovski)? Imate pred sobom jedan veliki ekran, koji već liči na sinemaskop, i na kome se sada pristup mediju menja radikalno u odnosu na ono što nudi naša mala televizijska kutija. Na koji će način uticati, recimo, trodimenzionalna televizija, na koji način je pojava satelitske difuzije izazvala radikalne promene (čak i ugrozila elementarni status) jednog BBC-ja, koji je morao da predvidi svoje promene prilagođavajući se tom novom izazovu. Zašto pominjem svoje lično iskustvo? Iz prostog razloga što tu dolazim do neke prve tačke onoga što predlažem kao konkretne zahvate u onome čime se „Teorija i praksa“ mora baviti, bar u ovim prvim sledećim koracima. To je, znači, kontakt sa onim što se trenutno dešava u svetu. Promene su izuzetno radikalne, izuzetno ofanzivne. Pomenute su ovde informatičke tehnologije, doduše stidljivo, ali one i te kako utiču na celokupnu promenu. Znači, razvoj satelitske difuzije, razvoj novih tehnologija, digitalnog zvuka, digitalnog zapisa, jesu stvari koje u isto vreme radikalno menjaju i medijsku strategiju. Iskustvo koje sam pomenuo je upravo vezano za Ijude koji se bave strategijama tih velikih stanica. Sa njima treba uspostaviti komunikaciju i tako dobiti niz briljantnih autora koji će ono što predstavlja novost u medijima, zasnovanu bilo na novim tehnologijama ili na novim pogledima na rad u njima, saopštiti čime bismo premostili, recimo, nedostatak određenih tekstova u svetskim časopisima koji bi mogli da posluže kao uzor. Druga stvar koja je ovde takođe pomenuta, a koja je za mene vrlo bitna jeste pojava novih stanica, dakle jednog potpuno novog

33