RTV Teorija i praksa

estetskog, fenomenologijska redukcija obremenjava značenjem, znakovima, pa je baratanje njima sjajna šansa da se vratimo egzistenciji prirodnih stvari. Svakako gledate igrane programe televizije? Ta „estetika" retko može da se ne pokaže kao: ~Ne gledate vi televiziju, nego ona gleda vas!“ - što je čista manipulacija. Da. Vi ste gledani, da bi vas televizija pođvrgla svom modelu! Televizijom vlada njen imperativ svemoćnosti. Ona übija individualni govor. Ona želi da ovlada gledaočevim subjektom i da ga razobličenog („ја mislim kao televizija") podvrgne svom ~estetskom“ modelu. Estetika glume na televiziji, ne znam šta je to. Sapunska serija i razna laraatanja, šta je to? Uzmicanje od svakog smisla? Pa tekstopisci koji brbljaju? Režija koja ima sve u rukama i manipuliše. Opasno je što taj medij otupljuje čula čovekova. Koji je osnovni umetnički zadatak reditelja i glumca na te/eviziji? Boriti se protiv hiperprodukcije pomenutih ~sapunskih“ tupavosti, praznine duše, kancerogenih supstrata za istinitpst. Ali, šta da se radi protiv logike medija, koji i pored mogućnosti da dohvati smisao, u principu, katastrofalno izvitoperuje ono čega se dohvati. Jedinu uočljivu iznimku, no ni ona nije slobodna od propagande, čine emisije iz nauke i njene primene. Duhu i umu kao da su zatvorena vrata televizija. I na televiziji se zna da mišljenje ništa ne utemeljuje, ono priprema čoveka, ali ne za ono što televizija nudi. Svi televizori sveta pršte od spotova kdka-kole, od simulirane erotike, od američkog šunda. Takva televizija postaje sudbina. Kao u onom filmu o Tomiju, iz televizijskih aparata celog sveta, kulja smeće jedne civilizacije. Kakva su Vaša umetnička iskustva reditelja i glumca iza elektronskih i fdmskih kainera i ispred njih? Bolje je da o svojim iskustvima ne govorim. Na Televiziji Beograd, u razdoblju od deset godina, od 1971. režirao sam 14 TV drama ili filmova, Od relevantnih izdvojio bih ove: Ežen Jonesko; Celava pevačica, Alen Deko: Rozenbergovi ne smeju da umru, Maks Friš: Kućevlasnici i palikuće, Dejvid Stori: Proslava i Embouz Birs: Prokletinja. A od domaćih autora: Ksaver Šandor Đalski; San doktora Mišića, Rastko Petrović: Sabinjanke, i tri filma po Simi Matavulju: Frontaš, Grešno dete i Spiritiste.

164