RTV Teorija i praksa

Bilo bi dobro daje u humanosti utemeljen moralni kodeks jedina stvaralačka cenzura. no, nažalost, o etiku može svako da se ogreši, glavno je da se ne ogrešuje o vlast i sistem. Kako vidite budućnost Televizije i TV režije i glume na malorn ekranu? Nisam toliko dalekovid. Nisam, verovatno, uopšte. I ko zna kako će se dalje razvijati to što se danas zove televizija i da li će se uopšte tako zvati. To će se, pretpostavljam, desiti za pola stoleća, a možda i daleko pre. Međutim ono bitno, ono što podrazumevamo kad govorimo o fenomenu glume, glumačke svrhovite, ciljane igre, i smisaonog delovanja uvek će ostati pred pitanjima humanosti i iskušenjima humanizma. Možda će neke klonirane Ijude daleke budućnosti neka soflsticirana robot-mašina održavati u etičkim odnosim, možda će sve biti „као na nebu“? Ili će im celo nebo, kao i nama, ostati mrtva kutija simulacije života. A život će biti gde njih ne bude. Koji su Vaši umetnički i profesionalni saveti budućim rediteljima i glumcima na Televiziji? Teško je savetovati. Nikome ne bih preporučio. Bolje bi bilo kada bi iskusan čovek mogao da bude kao onaj Selindžerov „Lovac u raži“, koji bi predupređivao padove. Posebno, etičke - Ijudske. A to mi izgleda i teško i nemoguće. Bolje je, lagodnije je verovati da će se, kao i uvek, mladost, kao i Covek od kada postoji, morati sukobiti sa sobom i svetom, i iz toga doći do zaključka da je, sigumosti i umnog održavanja radi, nužno i bitno, otkrivati stalno ono Sto je lažno, nestvamo, mrtvo i da samo sam čovek mora doći do tajne, do istine, Otkrivati tajne i biti istinit. Možda. PLEŠA, Branko - glumac, reditelj, dramski pedagog - rođen je u Kiseljaku kraj Sarajeva, 16. marta 1926, Završio je studije glume u Zagrebu, a diplomirao па Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Među đramskim ulogama koje je tumačio na soeni Jugoslovenskog dramskog pozorišta predstavljaju vrhunska ostvarenja:

167