RTV Teorija i praksa

Zgrada Primdno-matematičkog fakulteta u Ulici braće Jugovića. Dan. Na tabli kod ulaza u zgradu pi'se: TEHNOLOŠKIINSTITUT U BEOGRADU. Pored table, samo u odelu, bez zimskog kaputa, smrznut, cupka sredovečan čovek (direktor Imtituta). Uobičajena atmosfera na ulici. Iz pravca Kalemegdana stiže ulicom pred zgradu automobil sa crvenim tablicama. Iz njega izlazi elegantan funkcioner (Došen). Direktor Imtiluta, zagledan na drugu stranu, ne primećuje to. Utoliko naglije skoči kad spazi Došena, prileti mu, tapše ga po ramenu. Propušta ga ispred sebe u zgradu. Kroz staklo se vidi njihovo gubljenje u hodniku. Na fonu te scene idu natpisi za špicu. Šumovi ulične vreve kombinovani sa muzikom. Sala za sednice u Institutu, dan. Sastanak naučnog veća Instituta sa Došenom kao predstavnikom Savezne komisije. Diskusija se uveliko vodi. Osim nužnog opisa, i to ne odmah na početku, ova scena treba da se odvija u smeni krupnih planova lica - učesnika u diskusiji. STRIČEVIĆ: Ovo pitanje za mene je u stvari pitanje sudbine nauke u malim i nerazvijenim zemljama... ( Žamor .) GLASOVI ( off): Ne preteruj! Nije tačno! Zašto da nije tačno? Pustimo ga dalje! STRIČEVIĆ: Dobro, možda je nezgodno što baš ja govorim načelno i uopšteno, jer sve ovo ipakje vezano za jedan moj rad. DOŠEN: Čuvena Stričevićeva metoda za dobijanje nafte... PETROVIĆ: Pardon, nije za dobijanje nego za preradu nafte. DOŠEN; Tačno, druže. PETROVIĆ: Molim! STRIČEVIĆ: Izvinite, nastavio bih. Prvo, taj moj rad nije morao da bude moj; danas, sasvim sigumo, on nije više samo moj. Za vreme mog boravka u Francuskoj, saradnici njihovog nacionalnog tehnološkog instituta počeli su ozbiljno da razrađuju izvesne aspekte u primeni te metode, Otkako sam se vratio u Beograd, grupa Ijudi, mojih najbližih saradnika - Jasna... doktor Jasna Pajić, zatim Lale, zatim Petrović - daleko su odmakli u razvijanju početnih ideja. Danas ja više nisam jedini istraživač. Verovali ili ne, ja ne samo što nisam jedini, nego uopšte nisam glavni istraživač. Zaista nisam. JASNA: Ja ne razumem zašto se doktor Stričević ovde brani kao da je za nešto on kriv, (Nečiji smeh. Izvesno komešanje u sali. Predsedavajući Lale zvoni.)

173