RTV Teorija i praksa

JASNA: Kaži već jedanput. STRIČEVIĆ: Nije strašno. Nije, zaista. Prvo smo došli dotle da glasamo, pa smo onda odustali, pa odložili definitivnu odluku... JASNA: Šta to znači? STRIČEVIĆ: Najgore je što se većina već opredelila za projekat Savezne komisije. JASNA: Ja mislim da je Lale kriv za sve. On ih je povukao za sobom. STRIČEVIĆ: Dosta o tome. (Kelneru): Branko, daj meni jednu rakiju. JASNA: Što si ti danas nervozan! Kao pseto. Stričević uzima novine, rasejano ih okreće. JASNA: Jesi li pročitao? STRIČEVIĆ: Šta? JASNA: Možda se ja varam. Jasna mu pokaže jedno mesto u novinama. STRIČEVIĆ: Jesam. Još jutros. JASNA: Bio bi red da odeš na sahranu. STRIČEVIĆ: Ne znam. JASNA: Jedanput si mi na ulici pokazao tu tvoju najlepšu dmgaricu iz detinjstva. STRIČEVIĆ (citira): Piše: „tragično preminula“. Ne, to je nemoguće. Ona da se übije?!? JASNA: Zar ti je nekad bila bliska? STRIČEVIĆ: Ko? JASNA: Pa ona. STRIČEVIĆ: Nora? JASNA: Pitam; da li ti je nekad bila bliska? Stričević žurno ispije rakiju. f JASNA: Bolje jedi umesto što piješ.

178