RTV Teorija i praksa

како da vam objasnim da ja sad vodim Ijubav sa devojkom koju je vaš sin, moj najbolji drug, voleo do smrti. A i drugi sin... Sve je to košmar... ĐOKIĆ: Ja bih razumeo. STRIČEVIĆ; A kasnije nas odvukao život. I eto... ĐOKIĆ: Ne verujem ti, mladiću. JASNA: Mladić laže. STRIČEVIĆ: Zašto bih lagao?! JASNA: Hoćeš li da ti kažem zašto? Zato što je trebalo neki račun da položiš ovom starcu, kao svom roditelju, tako reći. STRIČEVIĆ: I šta da mu kažem? Da smo pod uticajem Vladislavijevim nas dvojica, ja i Radoslav, bili... petljali tamo nešto pred kraj leta. JASNA: S kim? Sa četnicima? STRIČEVIĆ: Pa dabome. JASNA (pogođena): Četnici? Kako četnici? Profesor pažljivo prati Jasninu reakciju. Stričević iznerviran tera dalje u besu. STRIČEVIĆ: Da dođem da vam kažem da mi u stvari nismo mobilisani, nego osuđeni. ĐOKIĆ: Ne razumem? STRIČEVIĆ: Znate li šta je to disciplinski bataljon? Znate šta to znači? To znači da ste osuđeni praktično na smrt, a ako ostanete živi do kraja rata, onda vam je kazna oproštena. ĐOKIĆ: Kako, kako to? STRIČEVIĆ: Pa, lepo. Otkrili su nas kao sumnjive i poslali u disciplinski bataljon, da poginemo u prvom jurišu. I ja sam slučajno ostao živ, a vaš sin je poginuo, i to je poginuo za ovaj režim, a bio je protiv njega, a uoči smrti više nije bio ni za ono drugo. To je ta muka, to je ta Ijaga, profesore. Peron autobuske stanice, noć. Profesor Đokić, Stričević i Jasna izlaze na peron. Jasna neprimetno nestaje iza nekih autobusa. Razgovor se nastavlja. ĐOKIĆ: Pa baš je to trebalo da mi kažeš. Bilo bi mi lakše.

188