RTV Teorija i praksa

JASNA: Smešno, ali ti si mi nehotice pomogao da se zamislim noćas. Upetljala sam se tu s tobom, tolike godine. Dete mi je poraslo. Moram da rešim nešto. STRIČEVIĆ: Eh, da mi se žena nije razbolela... Ali, shvati, nisam tada mogao da je ostavim u takvom stanju. JASNA: Da, da. STRIČEVIĆ: A, posle, čoveka uhvati inercija. JASNA: Cela ova gužva u Institutu meni će dobro doći da se izgubim. STRIČEVIĆ (tera svoje): Jasna, noćas sam mislio da se sada mnogo menja. Ja moram sve da uložim da spasem projekat. JASNA (i ona tera svoje): I meni, budali, jednom je sinulo. STRIČEVIĆ; Ja sam rešio da idem predsedniku Savezne komisije. JASNA: Šta kažeš? STRIČEVIĆ: Moram da učinim taj korak. Mislim da ću uspeti. JASNA; Ti nisi slušao šta je Lale rekao u kafani? STRIČEVIĆ; Valjda ja znam bolje. JASNA: Onda idi. STRIČEVIĆ: Ali ti si mi sada najpotrebnija. Na koga da se ja oslonim? Nemoj biti sujetna! U tom momentu Lale odškrine vrata. LALE (s vrata Stričeviću): Zdravo. Šta radite? Stričević napadno okrene leđa. Zbunjen, Cale se povuče. JASNA: Vidiš ko je sujetan. STRIČEVIĆ: Jasna, molim te, ako imaš poverenja... Ja bih mogao s tobom sada... Ja sam mislio da ovo izguramo; to je najteže iskušenje. Smognuću snage i za onaj korak. Živećemo i radićemo zajedno. Najbolje godine tek dolaze. Venčaćemo se, eto! JASNA; Divno! STRIČEVIĆ: Ne veruješ? JASNA: Verujem. STRIČEVIĆ: Ili te možda neko drugi sada više interesuje? JASNA: To ti kažeš?

191