Rusko-srpsko ogledalo

7.

Нриметивши да ]е заостао иза, Арт]ухова, он климну друговима, и потруа, ‘притискууби’ машинку на трбух.

Скоро цела, чета, стигла; |е веб на ивицу шуме.

И ту се деси нешто, чему се нико ни]е надао. Чак ни Саша, кои се веб толико пута, налиао у ватреном окрша]у, ни]е могао одмах схватити шта, се управо десило. и.

Поред ъеговог ува зазу]ао ]е ъему тако добро познати тужни звиждук, унаоколо ]е залитектало, и он виде како се од великог, дебелог стабла, еле с треском одво]и и полете велика, грана.

— Лези! — чу пригушени глас Артухова, виде како вегови другови ]федан за другим попадаше у снег, те паде и сам, преместивши у прави час ма-. шинку.

— Назад! — викнуое Артухов, ко]и ]е такофе легао.

ЗЪуди су бауъали натрашке, кридуви се иза дрвева.

Саша, одбаута, до Арт]ухова. Командир чете лежао ]е иза дрвета за)едно с латнантом Бр]акином и командиром првог вода. Воднику ]е метак окрануо зглавак руке; он ‘)е сисао и пъувао крв у снег.

— Бункер, нека га, фаво носи!... — промукло рече Арт]ухов и, згужвавши бесно ити са, цигаретама, коду ]е несвесно извукао из цепа, баци де у страну.

— И то не само ]едан, вен три бункера, друже стари}и ла]тнанте! — викну Саша; он покава, руком У правцу шипраж)а кодим се завршавала поъана.

99