Rusko-srpsko ogledalo

У та, се мах иза, ьихових лефа, над врхом Ломоватог Бора подави сунце и поъаном се просу треперава, светлост фебруарске зоре.

— Ено, ено, погледа]те! — показао 1е Сала,

Сада, на, сунцу, шумовито острвце изгледало ]е ближе него рани]е. Кад би се добро загледало, могло се разликовати подедино дрвеке, а при ош пажъиви]ем посматраву могло се тачно утврдити где се налазе бункери. Митралези су Бутали, али сунце их ]е одавало — бели оквири дрвених пушкалница, назирали су се чак и кроз густу мрежу камуфлаже .

— Дофавола, па то ]е читава, шумска, тврБава, — рекао ]е ла)тнант Бр]акин.

— Та-а-ако, — казао }е Артдухов. — НепредвиБени трошак. Па ипак, не смемо да оставимо Чернушку на нато] савести. Заобиби бункере — не иде: изгледа, да, су се они просто усавршили у гафаБу ове поъане. Морайемо ударити право на ъих. Салиа, — окренуо се он Матросову, — зови ми а нанта, Губина и Донског. ——

Сала, }е проналиао и довео Арт]ухову командире другог и четвртог вода. Арт]ухов им ]е об]аснио сво] план: водови Донског и Губина одлучним Дуришом блокира]у крилне бункере. Остали узима]у на себе да, униште централни, кои ]е тела на.дачи. — Претето]и: нам тежак посао, — рекао ]е Артлухов. — Али га морамо брзо свршити, дер ве у противном пропасти цела, операщи]а.

И. : „СВЕТВЗАР мии

Е. Се Ас

101