Rusko-srpsko ogledalo

— Напред! — разлегао се звонак, метални глас Арт}ухова. х Е

Први ]е на команду скочио Миша Бардабалев.

— Другови! узвикнуо {е.

И нико ни]е могао да позна, ъегов глас. Ние га, ни сам познао. Сузе и гьев, ]арост и понос на подвиг друга гушиле су га. Он ]е отргао оковратник. сво]е во]ничке блузе: — Другови! За, отапбину, за Сталина, за, нашег Салику, за, комсомолца, Малросова, — натред! Хура-а!...

И у тренутку гомила, земле и дрвета, — све иго: ]е остало од немачке шумске тврфаве — лежало ]е вей иза гардиста. А за, десет минута, огорчена, битка, водила, се вев на, прилазима Чернушке, и сунце {е било веб сасвим ниско, када се над овим сеоцетом вила, застава, земле за, чи]у ]е слободу, славу и част дао сво] живот комсомолац Александар Матросов.

На дан 19. }уна 1943. године Михаил Ивановив. Калиюин потписао ]е указ »0 додеъивальу назива, Херо}а Сов]етског Савеза, првеноарме]цу Матросову.<«

На Сашином гробу цветало ]е тада скромно; поъско цвебе. Он }е лежао ту, поред села, Чернушке, а вегова, чета, ишла, }е на, запад и одмакла ]е веб далеко, али. Сашино име ни]е било избрисано из: четних спискова и на вечерьим прозивкама, ъьега. су и дале прозивали, као да ]е мефу живима, а Миша Бардаба]ев одазивао се уместо ъега, ]ер ]е био: Салшин други {ер }е ста]ао први на десном крилу.

Увече су у чету стигле новине. Заказан ]е митинг. На митингу су говорили борци и официри,

12