Rusko-srpsko ogledalo

— И сунце пу туде, путу]е и све се више диже

по невидтиво] небеско] стази, а, шуме, пота и ша-

рене ливаде купа]у се у блиставо] ри]ецу свдетлости. -

Тако }е говорила шевина, п]есма, из плавих дубина неба и у души дуечака, будила пиану ру радост.

Далеко на ивици камеьаре учестано су праскале пушке, митразез ]е везао сво]у немилу посмртну песму, а топови су грували снажно и застрашуруби, да, |е земла, подрхтавала.

Богдан би дуго и занесено слушао грмъавину блиске борбе, све док га кувар Вогал не би зовнуо:

— Е) мали, силази овамо, могла би те горе чвркнути ко]а кугла и ето ти — оде паметна, главица, пуна, песмица.

Богдан }е стрчао низа стрмину и стао да, пребира, грах пдевушеви познату омладинску песму:

Омладина, }ака, а доста пушака, Сваки омладинац биве митралезащ.

Оддедном }е у долину о федан рливить озно]ен и поцпрвенио.

— Богдане, зове те политички комесар чете. Брао, само брзо.

Мали }е оставио здделу с грахом и пожурио ва партизаном. Погурено трчефи преко неравне пола» не стигли су до партизана, коди су лежали распорефени иза сивих кречьачких сти]ена. Нароше командира и политичког комесара.

— Идеш ли, мали )уначе! - повикаше му они усусрет, па, кад мали сдеде поред ъих, политкомесар стаде да, говори.

45