Rustem i Suhrab

ТМ1 ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

су му најзад рекли да је и његов најмилији брат Фершидверд пао, пристаде да му окове скину, пође у рат против Туранаца, и однесе над њима потпуну победу. Отац му сада свечано обећа дати круну и престо, али се доскора покаја. Кад га син подсети на обећање, Гуштасп га онда шаље да ослободи његове кћери (своје сестре) из Арџаспова ропства и обећава му под заклетвом да ће му дати и круну и престо. Исфендијар тада крене на пут, али пре него је стигао до Тврђе од туча, у којој су му сестре биле заробљене, морао је извршити седам чудних дела. Тек тада је могао тврђаву заузети, Арџаспа убити, његове синове повешати, а своје сестре ослободити. Али му отац опет не да круне него га спрема у Забулистан да Рустема окује у ланце и тако га пред њега доведе, што му се као вазал није још поклонио. Исфендијар увиђа да отац хоће и на овај начин да га од престола удаљи, али мисли да мора извршити очеву заповест и крену на пут са синовима и пратњом. Рустем није могао веровати својим ушима, кад је чуо шта се од њега тражи. Седи и славни јунак, десна рука толиких владара и стуб царства, није могао никако пристати да га у ланце окују и своје име том срамотом за увек окаља; али, с друге стране, тешка је била и помисао да дигне руку на краљева сина. У овој тешкој душевној борби и свестан своје невиности, он је кушао на све начине да младога краљевића доведе разуму и одврати га од луде основе, ублажујући и попуштајући до крајњих граница, али узалуд. Исфендијар је у својој лудој ревности све више заоштравао овај страшни сукоб и најзад је морало доћи до боја између два највећа јунака персиске народне епопеје. И на сами дан боја Рустем предложи да се Исфендијар окани своје неправедне намере, или ако му је баш стало до проливања крви да се њихове војске побију, а да они гледају, али млади принц поче тада старцу пребацивати да се плаши, — наравно — до боја одмах дође. Али дуго вре-