Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

41

.држава, током рата, изгуби део своје територије, која нарочито претставља житницу државе, те се из овог дела државе не може добити ни стара храна, а још мање се може рачунати са наредном жетвом. Према томе, и за државе типа богатог пољопривредног обезбеђења ратне резерве хране, за војну силу, бар за време од 12 месеци, најпоузданије је решење. в) У овим државама, најзад, могућа је и комбинација: стокирање једног дела хране за извесно време, на пр.: за 3 —б месеци, са регулисањем извоза у горе означеном смислу. У једном као и у другом случају хлебна храна имала би се у виду брашна, држати за потребне од 2—3 месеца; остало у зрну. У сваком случају, у богатим аграрним земљама мора се рачунати са околношћу да се у пограничним крајевима, који ратом могу бити угрожени, храна благовремено употреби било за исхрану своје војне силе, која ће се, на случај рата, тамо поуздано сасредити, или пак, да се већи део хране из ових крајева благовремено повуче у дубину државе, као резерва' за војну силу, или за становништво.

Резерве хране за војну силу имају се благовремено створити на рачун извозних вишкова у току извесног броја година. Занављање ових резерава може се вршити пуштањем старих количина у продају извоз и, узимањем из нове жетве попуне за оно што се извози. У току неколико говина, дакле, ми би морали обуставити извоз оних артикала хране, који су потребни за стварање ратних резерава за војну силу.

Потреба постојања ратне резерве хране за војну силу, стварно је повраћај на магацински начин исхране огромних размера, који начин у савременом рату мора чинити основу за уређење исхране милионских војсака уз најактивнију сарадњу савремених транспортних средстава: железница, паробродарства и аутомобилизма, и уз самопомагање коришћењем месних средстава.