Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

50

ПОЉОПРИВРЕДНА РАДНА СНАГА Главно средство којим ће се у земљи стварати потребе за исхрану, пољопривредни и сточарски производи то је пољопривредна радна снага. Организацију ове радне снаге дужно је да врши Министарство исхране. Радну снагу пољопривреде чине: 1) људска радна снага, то је маса сеоског, ратарског и земљорадничког света; 2) сточна радна снага, и 3) машине, справе и алат за пољопривреду. Људска пољопризргдна радна снага Ову снагу чине: људи, жене и деца, који се у редовно.м времену баве пољопривредом, а који, са наступањем мобилизације остају код својих кућа, они се.могу употребити за пољопривредне радове и за сточарство. У ову радну снагу спадају и стручњаци, инжињери, агрономи, ветеринари, ветеринарски помоћници, марвени болничари и поткивачи стоке. Вођење евиденције и формирање радних јединица за пољопривредне радове мора се вршити по засебним законским прописима о овој радној снази. Јер, пољопривредна радна снага данас је исто тако важан елеменат државне одбране као и војна сила. Зато се ова радна снага има организовати по начелима организације војне силе: има бити употребљено све од људства, мушког и женског, што је способно да ради у пољопривреди; све ово људство мора бити дисциплиновано и за време рада, у току мобилизације и рата, оно мора бити подвргнуто војној дисциплини. Ратним пољопривредним планом има се предвидети начин поступног сасређивања пољопривредне радне снаге за обављање извесних пољопривредних радова у појединим местима и крајевима. Пољопривредна сточна радна снага Сва стока, која, после мобилизације војне силе остаје у земљи, припада, у главноме, пољопривредној радној снази, у колико посебним одредбама неби била узета за друге потребе (за општу вучну службу, или за индустриске радове итд.). Старању о сточној радној снази мора се поклонити иста пажња као и људској радној снази; јер, у пољопривреди обадва су ова фактора напоредо важна, они се не могу раздвајати ни посебно примењивати; оба ова фактора чине једну целину.