Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

10

се лиши своје помоћи и заштите, те опет дође невоља и старо размишљање о томе, како себи да дође главе

"Једног вечера у том размишљању и страху, од умора и душевног бола исцрпљен, заспа и у сну појави му се мајка, која му приђе, помилова га и благо му рече: „Немој радити, што си наумио, него иди у свет. Бог је на небу, и Он бе те гледати има и добријих људи, који бе те прихватити. “

Кад се је ујутру Милорад пробудио сунце бејаше изгрејало, тако сјајно чисто и лепо расуло своје златне, топле пролетње зраке, који природу маме, а душу човечију крепе. Росне бисерне капљице расуле се по пољу и трави, преламају златне сунчане зраке, те изгледа куд се год окренеш, да има милионима раз-

нобојних дуга. Цвеће по дрвећу убеарало на

све стране и јасно њене боје преливају се из: белила у црвенило, плавило, зеленило виолетит.Д. ит. Д.

Тице по џбуњу певају својим умилним гласом, дигла се врева од њих, да човеку изгледа, да се је цела природа пробудила. Нарочито славуј извија своју дивну мелодију: цију, цију, ци, ци, ци, ћок, ћок, бок! -

Није ни шала: буди се природа у којој је Божанство.

Милорад видећи све ово и сам се расположи, а сећајући се у сну материних речи прекрсти се и одмах пође и оде на материн троб, пољуби крстачу, рекавши: „Нано следујем твоме

савету“!