Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

12

(С' тим мислима дође, већ у мрак у саму варош и на крају вароши виђе једну кафану, где имаше људи и дечака, који,“ неки сеђаху око столова, а неки стајаху. Милорад уђе снисходљиво у кафану, скиде капу и назва Бога. ЈЉуди га неки погледаше, а неки и не обргтише пажњу ма њега, али дечаци почеше да се смеју и да му добацују: „Ала је ово неки фини дечко, види ти, молим те, како он уме лепо да скине капу, па још и да назове Бога; мора да је из неке отмене породице“! А други добацише: „Јест види му се по оделу и обући“, па трећи додадоше: „Мора да се је васпитао у Караматином Обору“ ит. д.

Милорад их само унезверено гледаше, неумејући и не смејући ништа да им одговара, него се приби·у једно боше и само посматраше, шта се ради. По неки пут помишљаше да бега одавде, али не знађаше куда ће»

После овог задиркивања и исмејавања наста једно мало затишје и почеше озбиљна питања; одакле јег чи јег и кога има» Милорад им исприча све шта је и како је, а они ударише опет у смех и почеше да му добацују: „А врло добро, сад смо добили још једног друга, научићемо ми тебе лепим стварима, па да видиш како се овде лепо живи и свачега има, само да будеш вешт и брз и да се добро чуваш жандарма, јер они нас конабе као лисица пилиће“. Милорад не разумејући, шта му ови говоре, поче и сам да их запиткује: па шта то има да се ради и што да се плашимо жандара»

Дечаци му одговврише, да они хоће, да лепо живе, а мало да раде, а то може да буде