Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

18

на, он изучи тако вртарски посао, да му је ретко који вртар био раван. Е

Ну Милорад није био задовољан са својим знањем, јер је видео, да у вароши у којој је живео, има и ратарска школа и да се тамо узе пољопривредне, сточарске и воћарске ствари, па је једнако желео, да и тамо пригвири и ла чује и види, шта се тамо ради»

После извесног времена пође Милораду и то за руком, јер га газда пошаље у школу за нека семена и ту га срећа послужи те се упозна са управником школе, коме саопшти своју давну жељу, нашта му управник рече: „Па добро; мени треба вредан и добар момак за школу, па ако хопеш, ти дођи, ја пу те при мити у службу и одатле можеш да видиш све шта се у школи учи и ради, а нарочито у практичним радовима“.

Милорад кад чу управникове речи скоро дође ван себе од радости и пошто се мало прибра, запита га; „А молим вас, господине, кад бих могао ступити у службу код вас“ Нашта му управник рече: „Ако хоћеш, можеш и данас, а најдаље за 5—6 дана, јер мени момак треба“.

После овог разговора Милорад счепа се мење, које су му дали, поздрави управника и здими као на крилима ка газдиној кући и од“ Несе Исто. Али кад дође ка газди, онда се тек сети, како да каже газди, да ће од њега да изађе, и ова му се мисао учини тако страшне, да сав малакса и једва газди предаде семење, муцајући нешто неразумљиво, јер се сећао, да