Seljanka

8

врло лепа и понос нас варошана и сви је радо облачимо у најсвечанијим данима. А многе варошанке су преко целог лета носиле хаљине и костиме од најгрубљег сељачког платна. (То је сад у вароши мода).

Треба један јак покрет и јак пример, па ће се поћи напред. И друштво и појединци могу врло много учинити, само ако имају мало љубави према дивној народној ношњи. Један леп пример даје нам госпођа Зора Ж. Лазића, Мин. унутрашњих дела. Она већ два пута иде у околину Горњег Милановца, одатле је родом г. Лазић, г-ђа Лазић иде на саборе бира сељанке које су обучене у правој сељачкој вошњи онога краја и награђује их. Скоро је г-ђа Лазић наградила ове девојке: |

Милунку Милошевић, из. Криве реке; Јулијану Пурић, из Врнчана, Милијану Прокић, из Врнчана; Лепосаву Миловановић, из Накучана и Будимку Трифуновић, из Синошевића. | -

Верујем да ће овај пример пажње г-ђе Лазић многе девојке вратити народној ношњи и тиме ће наша дивна Шумадија добити опет онај лепи глас: „Шумадијска ношња је најлепша ношња“.

28

Децуваља навикнути још у раној младости на штедњу и на рад, јер без тога нема среће у животу.