Seljanka

Гледаше га, ше му говораше:

„О ти Петро, синко, добро моје2 „Ошкле тебе кита љубодрага>“ Мали Петро мајци говораше.

„Ово ми је вјереница дала“,

„Ако ши је швоме срцу драга, „Нећу ти је зимоватш код мајке, „Водићу је двору бијеломе.“

Нека, Петро, сретна теби била! „И ти, мајко, ду о жива била!“

Јела за болеснике

Код наших сељака у многим крајевима наше драге отаџбине, Југославије је обичај да носе болесницима понуде. Те понуде су разна јела која се доносе болеснику да их једе. Међу тим јелима налазимо разних колача, пресна воћа, печена меса. сира, масла и других јела. Сва та су јела тешка за болесника. Болесник има много више штете од тих теш“ ких, тешко сварљивих јела, него користи, Зашто» Зато што је свака болест поремећај у раду човечјег, и код сваке је болести први и главни посао да се све остави на страну и да се сва пажња и труд и знање употрези на то да се по ремећај у људском телу што пре уклони, да се рад људског тела поново доведе у ред. Није, дакле, главно да болесник, који лежи у постељи и не ради ништа, кљука обилатом и тешком храном, него је главно да се поремећај (болест) уклони, да се болест лечи и излечи. Тек кад је болесниково тело дошло опет у ред и добро и правилно прорадило, тек кад је болест престала, тек онда се може болесних хранити бољом и јачом храном, а дотле му треба давати само лаку и не обилату храну.

Шта ћете радити кад вам се поквари млин или воде ница Хоћете ли и даље сипати у млин и воденицу мељаву (зрневља разног жита) да вам се млин и воденица још више поквари и њен уређај можда сасвим изломи и уништи» Нећете свој млин и воденицу кљукати кад се поквари, него ћете га зауставити, расклопити, тражити погрешку, и исправити погрешку и кад је строј млина и воденице опет у добром раду, почећете свој млин или воденицу даље хранити мељавом, јар онда може да прима мељаву и да ју претвара у брашно и мекиње.

И болестан је човек као поремећен млин. Зато га не треба кљукати и хранити 'обилатом и тешком храном, него му дати мало и врло лаке хране, да одржи душу и живот