Seljanka

6

и језик треба чешће мазати машћу (вазелином) или уљем (глицерином).

6. Боласнике у бунилу не треба остављати никад саме, нарочито треба пазити да не беже из постељеи собе, што се понајчешће догађа ноћу, кад сви у кући заспе. Стога при чувању тешких болесника ваља да се више њих одмењују, како би увек неко будан био поред њих.

7. Чим се појави крв у столици треба болесника наместити да мирно лежи на леђима; на трбух му ваља метнути леда или хладне облоге и одмах обавестити _ лекара. Догод траје крволиптење болесник не сме устајати из постеље, него мора све своје телесне потребе свршавати у њој. Пошто су и иначе многи болесници од тифуса толико немоћни да не могу устајати из постеље, најбоље је да се за њих набаве нарочити згодни судови за вршење нужде (спљоштене чиније и стаклене „гуске“).

8. Сви који имају посла око болесника треба да имају лаке огртаче (мантиле) или дугачке кецеље, које треба да носе само у болесничкој соби. Осим тога нарочито морају пазити на чистоту руку и стога их треба увек, кад су урадили што око болесника, добро да оперу у раствору од сублимата или крезола. Нарочито треба да пазе ца их не приносе к устима и носу, ау болесничкој соби не треба уопште ништа да једу нити да пију. | |

_ 9. У болесничкој соби не треба да има никаквих сувишних ствари, осим сточића поред постеље и једног овећег стола са 2—83 столице, сав остали намештај је сувишан и треба га одмах на почетку болести изнети. У близини постеље треба да стално стоји суд са раствором од сублимата (1 гр. или зрнце сублимата на 1 литар воде) или крезола (50 грама на литар воде), за прање руку оних, који негују болесника.

10. Болесник мора имати своје посебно посуђе и прибор за јело, које не сме нико други употребљавати и које после сваке употребе треба искувати у врелој соди (20 грама обичне куповне соде на 1 литар воде). у “ “~ 11. За вршење нужде мора болесник такође имати