Seljanka

9.

се-боје и онда се ткају дивне поњаве. На овој слици. се види све те поњаве од крпа, ИМ онда ученице кад се враћају својим кућама, оне позову своје другарице из прошлих година у госте и покажу им све што су ново научиле па их поуче. Ове године биће опет нових радова, све оно што наша сељанка може урадити нарочито ће се у ткању усавршити, јер ткањем може много и у својој кући привредити а може увек да има и за продају, тако да се и варошанка може користити градовима са села, па да не купује фабричне израђевине. У нашој земљи има одличне вуне, конопље, лана и памука, треба само знати све то лепо израдити, па ће те видети колико се може новца унети у село, а женска рука може много и лепо да уради.

.

Моја изложба у школи

Наш Велики Краљ Александар је мртав. Његово тело лежи у величанственој крипти Карађорђевића, дивног Опленца, али зато Његов дух лебди широм целе лепе Југославије. То виде наши непријатељи, сада осрамоћени пред целим светом. Велике и свете идеје нашег љубљеног Оца и витешког краља Александра цветају. Пошто је својом колосалном моћи успео да уједини наш народ, наш добар Отац мисли и на не _просвећену сељанку. Он јој пружа добротворну руку да ју просвети и постаје оснивач Домаћичке школе Краљевог фонда. ИМ ја сам сретна што сам била Његова питомица. Захваљујући вредној управитељици, из ове драге школе изашла сам као ученица — учикељица са практичним знањем, које примењујем и у мојој школи. Многе ће се питати како2 Моја изложба је била практична примена знања из домаћичке школе Краљевог фонда. У њој се је могло видети наше народно благо — народни вез, које треба сваки рационални просветни радник да гаји и чува као светињу. Ту и тамо шарениле су се народне шаре на дечијим хаљиницама, пешкирима, торбицама и другим стварима. Његовала сам косовски вез, пећски вези петрињски..