Seljanka

13. Буковац 10-У1-35 г. Поштована Госпођице,

Пре свега желим и Бога молим да Вас ово моје писмо кађе у најлепшем здрављу и задовољству, а тако Ви се могу јавити да сам хвала Богу добро и здраво са свима укућанима,

Мила моја Госпођице много ме чуди да ви мени нехтесте писати ни једном, а ја вала једва чекам „Сељанку“ да прочитам штгод о мојим милим другарицама, које никада нећу моћи заборавити и чија љубав ће остати дубоко зарезана у срцима свих нас које смо биле у ту лепу и дичну школу где смо се поносиле, а у исто време и сада се поносимо са њоме. Зар може бити нека од нас да заборави Вашу драгу љубав коју сте као мајка једне велике породице, гајили према нама. Не, никада се не може заборавити оно лепо време и они дивни дани где, смо провели пуних осам месеци. Она велика љубав Ваша према нама.

Драга Госпођице, да ли Ви пишу ученице из прошлогодишњег течаја, јер збиља њихова писма у „Сељанци“ слабо излазе. Ја Госпођице нисам примила од Вас два последња месеца „Сељанку“ па незнам зашто. Мене се слабо сећају једино Драгица Бјелић ми често пише, али моја писма не добива. Незнам зашто. Тако исто и Цвета, Барица, Драгица, Црнотравка па ме и она заборавила па још и моја Драгиња и Јездимирка никако Царка ни ниједна Македонка незнам шта је са њима још Драгиња најбоље држи везе, али одавно ми не пише. Верујте Госпођице да никада нема недеље кад ја бар по шест комада не напишем другарицама.

Госпођице незнам зашто ми не пише Госпођа ни Сека. Као и прије што сам Вам писала ја сам зимус изаткала лепа два ћилима са „Сељанке“ шара на „Сељанки“ од јуна 1928 год. и од октобра 1930 год. Врло лепе шаре: и два јастука чупава, један јорган и за столице 2 од чупавца. То ми је све одлично изашло, те се сви чуде да за мало времена толико постигнем.

Ја бих Вас молила кад бисте још једну лепу шару ставили на „Сељанку“ јер о зими мислим ткати још ћилима.

Друго незнам шта: да Ви пишем. Примите поздрав од мојих родитеља, који су Ви увек захвални, а Вама љубим руку Ваша захвална ученица Сулумија Благојевић. Поздравите много Госпођу, Секу, Госп. Доктора и Госпођу, Господина Рабара и Госпођу!

Вама поново љубим руку Ваша Сулумија. Молим Вас да ми пошаљете адресу Г-ђице Данице Јеремић и Госпођице Луцике (Јелене) и још које учитељице наше јер бих требала да им се јавим.