Seljanka

8

Жуљевите руке нашега сељака и интелектуална свест наше омладине то је

снага наше отаџбине.

Много се данас говори и пише о нашем сељаку и о селу уопште. Значи увидела се потреба да се о томе пише, значи да је то нешто што је заинтересовало духове и привукло њихову пажњу. Можда се тек данас дошло до уверења да смо ми претежно земљорадничка земља, да је земљорадник сељак, а његова насеобина село и да од економског напретка наше државе зависи њен целокупни напредак и успех.

И време је да се једном схвати права вредност и величина онога који у зноју свога лица проводи цео свој живот везан за земљу, да би нам из своје црне и жуљевите руке пружио бели и мекани хлебац, без кога нисмо у стању ни један једини дан да проведедо. | |

- Што ради он данас, то је радио његов дед, прадед, његови светли преци, који ту груду црне земље натопише знојем и сузама својим и која најпосле прими у своје груди њихове светле кости. За такву земљу везан је наш сељак и тешком муком одваја се он од ње. Својом крепком мишицом равна он плугом на њиви, који за собом оставља дуге и ду боке црне бразде. Он зна да ће та пуста и смрзнута њива ускоро да оживи и да ће ће он тада са задовољством и блаженим осмехом посматрати ту њиву и на њој плодове свога рада и труда. Само при тој помисли његова се снага удвостручава. плуг оставља за собом још дубље и црње бразде, а из његових груди извија се песма пуна снаге и животне радости. Визију нашег сељака даје Назор певајући:

У бразду ми ноге роне, под петом ми нешто пишти У жиле ми снага тече, па ме тјера па ме носи Даље, даље, сијат ћемо ново семе чудотворно Плуже мој гвоздени.

То је наш сељак, то је наша узданица. Јер да у њега нема те крешке и снажне мишице да у њега нема духаи полета и оне узвишене и свете љубави према родној груди, давно би наша драга отаџбина, у односу на остале земље, дошла у ред најсиромашнијих и најбеднијих земаља. Али сељак је свестан свог узвишеног позива, он га је високо схватио јер он зна даби у противном случају чинио издајство према народу и према отаџбини за коју дадосмо милијоне живота.

Сељак је свестан свог узвишеног позива али то још није довољно па да наша отаџбина пуним и слободним ко-