Seljanka

Сад му нућа пева

Стигао Станојлу за женидбу и други син Милован. Одслужио нв војску: вратио се кући још за зимње Врачеве. А нарастао, раскрупњао се, окошчатио, те ти се чини да је зашао већ у тридесету. Мирјана Станојлова желела би, као свака мајка, да што пре ожени сина, па навалила на Станојла, да тражи Миловану девојку. Али Станојлу се нешто не хита, него све разгађа.

— Лако ћемо га оженити, — вели он Мирјани. Што да хитамог

Све вели, да причекају овај или онај благ дан. И дани пролазе, а Станојло никако с Мирјаном озбиљно да поразговара о Милановој женидби.

Али право да вам кажем, није му ни било лако наканити се, да доведе снају у кућу. Зло је прошао с првом снајом, па страхује, награисаће и с овом млађом. Тако, кад му је старији син Јанко био стао на снагу, једва је чекао да види весеље у кући, и оженио га је. А и сад жали, што је то урадио. | ако му је узео девојку из најбоље и најбогатије куће онде у селу, Љубицу Радована Здравковића, није био срећан са снајом,

Снаја му није остала у кући ни пола године. Хтела је она да буде газдарица у кући, те одмах поче ружно са свекрвом, па данас свађа, сутра свађа, док једнога дана Јанко не оде са женом из очеве куће.

Сад је Станојло бринуо, да и с овом другом бије зло не прође. А таман би то требало, да доведе врага у кућу, те да му загорчи старе дане, или да и Милована изгуби за кућу, као што је Јанка изгубио.

Станојло је био и добар газда и ваљан човек, те су многи, и онде у селу, а и у читавоме срезу, били вољни да се спријатеље с њим. И наводаџијке учесташе. Тек ето ти их Мирјани, па окупе хвалити ову или ону девојку.

Мирјана опет, сва срећна што јој се јављају тилике прилике, да ожени свога мезимца, већ бацила око на ћер газдаЖивана из Превале. Допада јој се девојка. А из газдинске је куће. Имали би јаке пријатеље: и да има ко да им дође, а и да имају коме отићи. Само мерка прилику, да ухвати Станојла добре воље, и да му помене за Станицу газдаЖиванову .