Seljanka

Зи

8

дубак, као да је слеђена. Мало по мало, па сеу Станојловој кући много што шта измени. Чисто не можете познати ону кућу. Пн

Милена је умела и млеко редити, и око пчела радити. А калемила је воћке боље но и чича Среја Па и Милован научи калемљењу, те се око куће Станојлове наврстише чи. тави редови најлепших воћака, а у једноме крају воћњака већ се поређале кошнице, те преко целога лета само зуји. Већ о беломе смоку нећу ни да вам казујем. Зато је и Мирјана била добар мајстор. Али како Милена поче пословати у млекару, за бели смок из Станојлове куће знало се у чита воме срезу.

И Станујло и Мирјана не могу да се нахвале снајом. Станојло вели:

— Ваљано женско чељаде више вреди, но све друго. Ето, како ми Милена дође, усели ми се свака срећау кућу. Сад ми кућа пева. Милован, истина, ништа не казује никоме. А кад деси на послу сам, он тек подигне капу, прекрсти се и прошапуће:

— Вала ти, Господе, на твојем дару. Поживи Тајку и нају; дај здравља мојим синовима Драгутину и Милутину,

и, Боже, поживи ми Милену. у Ж. Дачић КРАЈ

Једна ретка прослава послуге која је 35 година _ била у једној кући и која и данас тамо служи

Г-ђа Десанка Недељковић рођ. Обрадовић из Вршца има жену која код ње служи равно 35 година. Госпођа живи у Бечу и прославу тридесетпетогодишњице прославила је њена Терезија Карвалић врло свечано. Претседник општине Бечке у свечаној сали општине позвао је све оне који су дуго били у служби код једне породице. Сала је била пуна господе, који су дошли да присуствују овом ретком слављу у данашњем времену.

Терезија је добила од Градоначелника диплому у кож: ној футроли, диплома је написана златним словима украшена грбом општине. Уз диплому је добила диван од фине коже новчаник опет са грбом општине и у њему 500 динара. Говор,