Seljanka

— Молим те. најо, да ја спремим ручак и част за госте.

— Нећеш ти то моћи, дете моје, — говори јој свекрва.

А и што да се мучиш» Имамо, хвала Богу, доста, па ћемо платити, да нам помогну и уреде.

Милена окупи молити свекрву, да јој то учини и да остави њој бригу, да све што треба за госте сама припреми, и свекрва попусти.

Милена сва срећна, одмах узе спремати и радити. А већ онога јутра, кад је требало гости да дођу, била је од ране зоре на ногама. Запрегла се прегачом, засукала рукаве, па само трчи из куће у млекар и из млекара у мутвак. На огњишту већ пуцкара ватра и пеку се погаче. А за мало па закрчкаше лонци и поче цврчати маст у тигању. Наместише совру у великој гостинској соби. Милена застрла сто лепим белим застирачем, који је девојком сама изаткала. По столу поређани тањири, чаше и друго посуђе, све чисто и отрто, па се само сјакти.

Дођоше и гости. Станојло их лепо дочека, па седе с њима и РАМА а Милена сама носи послужење и служи.

Станојло погледа и ужива, а пуно му срца од милине.

Седоше да ручају. Седи станојло с гостима, па навалише и на Мирјану, те и она седе за софру. Милена само доноси и приноси, а Милован доноси пиће и служи госте вином. И сви беху изненађени и задовољни.

Мирјана од радости само што не засузи, а Станојло не могаде отрпети, него снају пред свима, па и пред Милованом, похвали. | Е

_ Милена, оборила очи земљи, па се стиди. Али њен Милован, Бога ми, не стиди се, него му мило, па већ не зна шта ће од радости.

Настадоше зимски дани.

Станојло је обично на путу; иде и лучи свиње и овнове.. Милован се задржи око стоке. А Мирјана и Милена пореде посао у кући, па седе у топлој соби, и плету или друго што раде у рукама.

Такве је прилике грабила Милена, и говорила би свекрви о овом или оном послу. Али никад не каже: „Ово би требало овако“, или: „Ја бих желела да буде то и то“, него тек почне: „Како бн било, најо, да урадимо то и то“; или: „Не-