Serbska pčela

80

да и друто Г. Др. доказателство обсТати ис може: слФдователио Славени су первми путЂ свое писмо отђ Кур1лла и МееодЈа добмли*. 3. Грцм су Славенима сва свон пиемена дали, ио не само онако, као што су Римлани свон другима народима давали. 6рЂ тко сравии Греческу Азбуку сђ СлавенсКоМЂ, видити ће заиста наивеће подоб1е изме^у Греческопв и СлавенскогЂ А} Гр. В и Сл. В; Гр. Г и Сл. Г } Ј и Дз ^и Е; 2и 3; Н' иИ} 0 и 05 1 и 15 К и Ј1$ и Л5 I и М; N и II} Д и 0 и 0} П и П ј РиР; 2иС; Ти Тј У и V; Ф и ф; 1и X ; У и } Ди С0. Не могу се дахсле доволшо начудити, како е Г. Д. у тре^емђ свомђ доказателству ове могао наЕести р$чи: „ Да ни су Славени имади већ& свои слова онда, кадЂ су се покрш^авали, нљима бм Грл ;м, ако су имђ они слова произнашли, безЂ сумн$ свон бмли наметнули , како годб и Латхни, што су сђ друге стране свима народиМа а и Славенима, кои су у нмовђ законЂ ступили, своа слова предали. Да су дакле Славени отђ Грка учили бмли читати и писати, то бм нмово писмо заиста морало бмти Грчко: не бм бмло нужде друга слова изммшлнвати (и то другонЧ16ГЂ облИЧ1Н ) КОДЂ готовм ГрЧКИ ! " Сђ 0вммђ рЈчма тко не види да Г. Д. сасвимЂ се издае, да су му Греческа писмена и нмоео облич1е сасвиМЂ непознато: ерЂ другонч ^е ув4ренЂ самБ, да бм онђ, илџ хот±о или нехотЈо, о Славенскои Азбуки посмотрившш на Гре-