Serbska pčela

62

домђ и зноемЂ наххзапушћешпе пуспшн^ приБодхо е онђ у иаиплодте нвиве, сг. кои е ведике приходе добмвао : на другомЂ опеШЂ изшраживао е просгаране каменнокопнћ на своимђ БаиагаскимЂ добрама, кое су га огаве^Б обогаћавале: и зато га е сва околииа за едногђ измеђ' наисрећнш лгодш держалаПаКЂ ошћ ц!;логђ овогђ СамолгобовогЂ живоша шта бм се могло казагаи ? Заисгаа не гаако много као шгао се чиии : ерЂ изђ свега се види н^ко нЈзгово особмто нам^рехпе. А кое е то ? Зашто онђ живи ? Зашто се толико труди и зашто непрестаино знои се? Може бмти да и онђ самЂ то ни е знао! Тамно н"]>ко, кое е онђ имао о срећи чувство, управлнло е сђ нбимђ ; зато се и поиост што е свагда вмшше нежели други лгоди пословао, и што е вмшше нежели други, добара имао. Но ели то опредћленхе человЈ>ческо? И живимо ли мм збогЂ шога на овомђ св1ппу. Заиста не. Но ако хоћемо управо да познамо , ели СамолгобЂ среЈлно поживт, то да га посмотримо на нћговои смертнои постелБи. Онђ е умрео, као притнжателБ отЂ шеств добара. Но ели при тпомђ онђ умрео као человћколгобацЂ, као покровител!« свои подданика и благод ^телћ бћднм сиромаха. Онђ е бмвао раденЂ, но зашто ? Само богатммЂ да постане. Бмо е уредногЂ ншвота , зашто ? Да дуго поживи, и као здра†да бм послове свое уреднхе и точте оправдкти лхогао. Онђ е